Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    2812
    Пратите нас

    Руска економија у 2020. години пролази кроз тежак период због пандемије, али мере подршке које су власти благовремено предузеле помогле су да се избегне најгори сценарио, а наредне године се можемо надати опоравку и расту, предвиђа Светска банка. 

    О новом извештају развојног института говоре директор и стални представник Светске банке у Русији Рено Селигман и главни економиста земље Апурва Санги.

    Предвиђате да ће БДП у Русији 2020. године пасти за 6 одсто, а то ће постати највиши ниво за 11 година. Да ли то значи да ће дубина пада бити максимална за тај период?

    Апурва Санги: Пад БДП-а за 6 одсто, који ми предвиђамо за ову годину, представља најнижу стопу раста за 11 година. То је наш основни сценарио. 

    Каква је Ваша прогноза за следећу годину? Када ће Русија моћи да уђе у одрживу фазу опоравка?

    Апурва Санги: Прогнозирамо економски раст током следећих година који ће бити 2,7 одсто 2021. године и 3,1 одсто 2022. године. Такође желим да нагласим невиђени ниво неизвесности, врло је тешко предвидети шта ће се догодити. По нашем основном сценарију, опоравак ће почети у другој половини 2020. године. Али постоје и песимистични сценарији, који укључују повратак вируса, дужи карантин, и у таквој ситуацији ће опоравак бити померен до прве половине следеће године. 

    Руска влада је већ предузела низ мера за подршку економији и тренутно ради на националном плану за опоравак. Шта, по Вашем мишљењу, треба нагласити у документу?

     Рено Селигман: Говоримо о економији, а у њеној основи су људи. Ова криза се показала нарочито тешком, и као резултат тога неки су се задесили у веома тешким животним условима. Мислим да је размишљање о мерама за излазак из кризе засновано на четири корака. Први је спашавање живота, а то се односи на изолацију, тестирање и тако даље. 

    Друга фаза је заштита најсиромашнијих и најугроженијих. Ово је веома важан аспект у реаговању на кризу. Трећа фаза су радна места и економија. Овде је учињено много и може се учинити још више. Четврта фаза је припрема за живот после пандемије. 

    Које мере су потребне за подршку најугроженијим?

    Рено Селигман: Што се тиче заштите најугроженијих слојева, вреди рећи да влада није предузимала мере реаговања на кризу од јануара, у Русији би се повећало сиромаштво — порасло би са 12,3 одсто 2019. године до 14,8 одсто, то јест, значајно би порасло. По нашој процени, ако се примене све мере које је најавила руска влада, до тог раста неће доћи, а ми ћемо се вратити на ниво 2019. године. Ово је веома значајно достигнуће. 

    Што се тиче незапослености, она такође може значајно порасти. Очекујемо да ће од 15 до 21 одсто становништва бити неформално запослено, стога неће моћи да искористе предложене мере подршке. Све ово указује на то да, упркос предузетим мерама, ситуација отвара могућности за владу да реформише систем социјалне подршке

    Тренутно се на њу троши око 3,2 одсто БДП, што је двоструко више од глобалног показатеља од 1,6 одсто, али само 0,4 одсто је одређено за сиромашне. Повећање подршке породицама са децом био је корак у правом смеру, јер постоји веза између породица са великим бројем деце и сиромашних породица. Међутим, то није довољно. 

    Које још кораке треба предузети у овом правцу?

    Рено Селигман: Довољан ниво подршке био би циљани програм социјалне помоћи који задовољава три квалитета. Као прво, програм би требало да функционише као аутоматски стабилизатор у добрим и лошим условима. 

    Као друго, треба да буде интегрисан, то јест, уместо да се мењају индивидуални програми социјалне подршке набоље, треба се се побољша живот грађана и домаћинстава, по узору на социјални уговор који се сада практикује у Татарстану. Као треће, програм треба да буде финансијски стабилан и да има могућност да се примени у већим размерама у будућности, као у Бразилу и Португалу. 

    Други део је помоћ компанијама и тржишту рада. Јако је важно да политика подржава одрживи ниво ликвидности, запослености и приступа компанија ланцима испорука, као и ниво потражње. 

    Хтео бих да напоменем да је план владе да подржи мала и средња предузећа и инфраструктурне пројекте, такође корак у правом смеру, али ово је само половина плана. Значај малих и средњих предузећа ће у будућности расти, у Русији је њихов удео у привреди 20 одсто, док је у Немачкој и Француској много већи. 

    Рад на припреми за живот након вируса корона треба да се заснива на развоју људског капитала, са фокусом на образовање. Русија има изузетан ниво науке, математике, начитаности, али када је у питању потреба за креативним приступом решавању проблема и за тимским радом, вештинама које су неопходне у 21. веку, видимо неуспех. Потребно је да се поради на томе. 

    Да ли се можемо надати да ће Русија следити релативно повољан сценарио за превазилажење пандемије, у поређењу са другим земљама у региону?

    Апурва Санги: Наравно, владине мере ће помоћи да се крене у том правцу, али је такође важно како ће се развијати ситуација изван Русије. У том смислу, Русија је у одређеној мери талац глобалног раста и светске потражње са тачке гледишта извоза робе. ЕУ и Кина су два највећа трговинска партнера Русије. Шта ће се догађати код њих и широм свет, такође ће имати утицај и на Русију. 

    Рено Селигман: Верујемо да је макроекономска и фискална политика власти током претходних година омогућила Русији да се приближи овој кризи у релативно доброј форми: са тачке гледишта нивоа дуга према БДП (око 14 одсто), спољних резерви, обима средстава у НВФ и променљивог курса. Русија се сусрела са кризом у бољој форми него што су то урадиле многе земље са сличном економијом. 

    Затим се фокусирала на мере подршке, које чине скоро 4 одсто БДП-a, што је релативно мало у поређењу са развијеним економијама, али на нивоу земаља са сличним нивоима прихода. Стога је Русија потрошила онолико колико је било потребно, без прибегавања средствима НВФ и без ограничавања својих могућности да подржи економију у будућности. 

    Са становишта монетарне политике, видели смо смањење каматних стопа од стране Централне банке, и сматрамо да је то врло примерена мера у тренутним околностима. Раст фискалних стимулација у комбинацији са монетарном политиком помоћи ће при убрзању темпа опоравка

    Тагови:
    Русија, привреда, криза, светска банка, вирус корона
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога