Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    2332
    Пратите нас

    Документарни филм о трагедији у Беслану, посвећен терористичком нападу на основну школу у том граду у Северној Осетији 1. септембра 2004. године и талачкој кризи, биће премијерно приказан 3. септембра на каналу „Русија 1“.

    Режисер филма Александар Рогаткин је говорио за РИА Новости о сећањима очевидаца на напад чеченских терориста на школу, спекулацијама везаним за овај догађај и раду на материјалу који никога не оставља равнодушним.

    Прича о Беслану већ шеснаест година раздире наше друштво. Ништа страшније се није догодило у нашој новијој историји, каже Рогаткин. Он, међутим, додаје да се о тој трагедији може чути мноштво алтернативних теорија и прича, пуно митова и легенди, који су засновани, између осталог, на извештају Јурија Савељева, који је тих година био посланик партије „Родина“ и члан парламентарне комисије за истраживање терористичког напада. 

    Слике деце која су настрадала у Беслану
    © Sputnik / Антон Подгайко
    Прича о Беслану већ шеснаест година раздире наше друштво. Ништа страшније се није догодило у нашој новијој историји, каже режисер Александар Рогаткин.

    — Савељев није хтео да потпише званични извештај и објавио је свој, алтернативни у седам томова, у коме је уверавао да терористи нису имали никакве експлозивне уређаје ручне израде, да су у школи специјалне снаге користиле бацаче пламена, што је био разлог смрти толиког броја талаца. Као да нису хтели да пусте терористе и одлучили су да све побију. И ову идеју преувеличавају наши либерални опозициони медији, користе је на Западу све ове године.

    Зар та идеја није више пута оповргнута? 

    — Тужилаштво је проверавало ову верзију. Чак је и НВО „Базаљт“, који развија и производи бацаче граната, добио упутство да то провери. На полигону у близини Москве изградили су модел зида те спортске сале, од те исте цигле, од истог малтера, батерије за грејање су биле окачене као у школи, дебљина зида се састојала од две цигле. И покушали су да пуцају на њу из бацача граната, митраљеза и јуришног бацача граната. Стручњаци „Базаљта“су дошли до закључка да у то време, 2004. године, није било таквог бацача граната, бацача пламена, нити јуришног бацача граната који би могао пробити зид дебљине две цигле и направити такав потрес. И још један експеримент, током којег су столицу са експлозивним апаратом ручне израде поставили испред овог зида, дао је сличан резултат. Без обзира на то, многобројна новинарска истраживања „Нова газета“, „Ехо Москве“, „Радио свобода“ заснивају се на овом Савељевом извештају. Из године у годину понављају овај мит, који се ни на чему не заснива. 

    Припадник руске специјалне службе носи бебу након терористичког напада у Беслану
    © AP Photo / Sergey Ponomarev

    Покушали смо да испричамо о многим митовима, укључујући и то да су сви чекали долазак председника Чеченске Републике Ичкерија Аслана Масхадова и, како га не би пустили тамо, да он њега не би направили хероја, специјалне снаге су започеле ову операцију. 

    Савељев инсистира на томе да када су деца почела да беже, терористи нису пуцали на таоце. Показује неке фотографије на којима је двориште празно, никога нема. Али то су чудне ствари, јер постоји много других фотографија и сведочења талаца. Исти фотограф, на кога се он позива, каже: „Онај ко каже да терористи нису пуцали у таоце, лаже“. И плус, наравно, у овом филму има много људских прича, трагедија, како су људи све ове године живели са тим, како стварају нове породице, настављају да рађају децу. 

    Реците нам нешто о процесу снимања: шта су биле главне потешкоће?

    — У принципу, није било потешкоћа. Има много и сведока и бивших талаца. Али неко одбија, неко не жели да се сећа, неко, напротив, радо прича о детаљима. Снимање смо започели у јулу, а филм смо завршили до 3. септембра. Сви имају пријатељски став. И одбор „Мајке Беслана“ нам је такође дао коментаре, иако се они придржавају тачке гледишта професора Савељева. На већину питања смо добили одговор. 

    — Да ли планирате наставак филма или писање књиге? 

    Не знам. Још нисам размишљао о томе. 

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Беслан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога