Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 630
    Пратите нас

    Првог октобра почиње самит земаља ЕУ. Очекује се да ће се на њему разговарати о бројним резонантним питањима као што је ситуација у Белорусији, инцидент са блогером Алексејем Наваљним, кризни односи са Турском.

    О мешању европских земаља у унутрашње ствари Минска и њиховом односу према бившој кандидаткињи за председника Белорусије Светлани Тихановској, о несугласицама у случају Наваљног и реакцији Брисела на њих, говорио стални представник Русије при ЕУ Владимир Чижов.

    — Ближи се самит земаља ЕУ, где ће се разговарати о ситуацији у Белорусији. Како оцењујете став Европске уније о Белорусији?

    Критично, јер гласним изјављивањем о томе да је ЕУ против било каквог спољног мешања, она се заправо бави управо тим мешањем. Европски политичари круже око госпође Тихановске, извињавам се, као мачка око хране. Ако су само хтели да је погледају, то је једно, али ако јој желе дати неку политичку предност, то је већ нешто сасвим друго.   

    — Испада да званичници ЕУ покушавају да загреју ситуацију у земљи? 

    Са једне стране да је загреју, а са друге, потпуна дестабилизација тешко да је у њиховом интересу. Последње што ЕУ жели је да се Белорусија још више приближи Русији на крају ове кризе. Зато они кажу да резултате председничких избора сматрају фалсификованим, али не прекидају дипломатске односе са овом земљом. Поред тога, они нису изјавили да је госпођа Тихановска призната као законски изабран председник. А Сједињене Државе, на пример, чак ни не одустају од намере да именују амбасадора у Белорусији, што намеће питање: а од кога ће Вашингтон тражити агреман, а коме ће амбасадор предати акредитиве?

    — ЕУ је раније изјавила да не жели понављање украјинског Мајдана у Белорусији...

    Боље је питати њих шта би они хтели, а шта не. Ми дефинитивно не желимо да се украјински сценарио понови у Белорусији. Могу вам ово рећи са великом одговорношћу и дубоким убеђењем. 

    — Да ли ће се на овом самиту такође разговарати и о односима са Турском?

    Да. ЕУ треба да одлучи шта ће да ради са Турском. Поред тога, увођење нових санкција Белорусији такође је било везано за решавање овог питања. 

    — Какве опције деловања има ЕУ да би Турска променила своју политику у источном Медитерану?

    Они могу, на пример, увести додатне санкције или одложити њихово увођење, могу позвати турског председника Реџепа Тајипа Ердогана на састанак, могу формирати неку заједничку морску операцију ради заштите интереса Грчке и Кипра, могу покушати физички ометати истражне радове Турске на Медитерану, могу поништити миграциони споразум из 2016. године и примити око 4,5 милиона избеглица које се, према подацима, налазе на територији Турске. А могу и да ништа од овога не ураде. 

    — Да ли је могуће договорити нове рестриктивне мере ЕУ према Белорусији, јер то, како саопштавају извори, омета Кипар?

    Да, што се тиче Кипра, тако је. Али нећу нагађати о могућностима преговора о санкцијама. Иначе, у овом контексту, у ЕУ се опет покренула дискусија коју је подгревала председница Комисије Урсула фон дер Лајен, о томе да је време да се пређе са једногласности на квалификовану већину по питању разраде низа одлука унутар ЕУ. Идеја није нова. У принципу, тренутна база уговора која је у основи ЕУ то дозвољава. Међутим, за сада руководство ЕУ нема велику жељу да промени систем гласања. Ако они сада покушају да тако осетљива питања попут санкција пренесу на квалификовану већину, биће нам занимљиво да то видимо. 

    — Али, колико разумем, у тренутној ситуацији то ће бити тешко учинити — пренети решење на питање увођења било каквих санкција ЕУ са једногласности свих земаља Уније на квалификовану већину?

    Мислим да у вашем размишљању постоји зрно логике. 

    — Вратимо се на Турску. Може ли Европска унија заиста утицати на ситуацију у источном Медитерану? 

    То зависи од нивоа политичке воље. У ЕУ постоји 27 земаља, и док су неке од њих одлучније и можда искреније у одбрани својих савезника — Грчке и Кипра — у њиховом сукобу са Турском, друге то раде прилично формално. На пример, познато је да Немачка више воли да делује као нека врста посредника између Грчке и Турске, док Француска има више прогрчки став

    — Дакле, да ли од самита ЕУ вреди очекивати било какве одлуке о Турској?

    Мислим да није вредно нагађања. Уосталом, одлуке су се очекивале и након састанка Савета министра спољних послова Европске уније, који се одржао не тако давно, 21. септембра. Али они нису могли да их донесу. Видећемо шта ће се догодити на нивоу лидера. Наравно, недавно распламсавање тензија у Нагорно-Карабаху, а посебно улога Турске, додаје љут сос овом јелу. 

    — Стално представништво Русије при ЕУ претходно је објавило низ питања, рекла бих недоследности, у вези са случајем Алексеја Наваљног. 

    И од тада, ни на једно од ових питања није одговорено.

    — А да ли сте Ви разговарали са представницима ЕУ о Наваљном? Да ли сте их питали да одговоре на та питања?

    Наравно. И за сада нема ништа. Али наставићемо са овим. Међутим, до сада се главно образложење сводило на покушаје скривања иза ауторитета немачких лабораторија, ОЗХО и чак немачке канцеларке Ангеле Меркел. 

    — ЕУ жели да Русија спроведе истрагу случаја Наваљни. Зашто ЕУ не инсистира на томе да Немачка обелодани информације које има о овом случају?

    Ово је добро питање. Много је питања која и даље остају без одговора. На пример, још једно: речено нам је да Русија треба да комуницира са ОЗХО поводом овог случаја, а ОЗХО каже да они немају никакве везе са овим и да се обратимо Немачкој. Када Европској унији објашњавам све ове недоследности, налећем не на бетонски, већ на памучни зид: нико не одбија моја питања и не оповргава моје аргументе, али такође не добијам никакав одговор. 

    — А шта је са „Северним током 2“ у овом контексту?

    Постоје покушаји да се изградња овог гасовода повеже са случајем Наваљног. Али уз сву своју жељу, не могу да нађем никакву везу између њих. „Северни ток 2“ је пројекат за који је познато да се суочава са препрекама. Ми знамо ко је стварао и ствара ове препреке и како су оне превазиђене. До завршетка изградње гасовода остало је још мало. Мислим да је ово питање части не само за Немачку, већ и за Европу. Европска унија редовно потврђује свој интерес за промоцију своје стратешке аутономије. У енергетском сектору то значи имати прилично озбиљну основу за осигурање своје енергетске безбедности, укључујући, наравно, добијање поузданих залиха енергије по приступачним ценама. 

    — Какви су, по Вашем мишљењу, изгледи за завршетак овог пројекта?

    Сигуран сам да ће бити завршен и да ће радити. 

    Тагови:
    Алексеј Наваљни, Минск, Владимир Чижов
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога