Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    3033
    Пратите нас

    Прича о смрти морских животиња на Камчатки још није заборављена, а већ стижу вести о другим ванредним ситуацијама у Русији. То су застрашујуће фотографије из Калмикије, где је обално подручје буквално затрпано мртвом рибом, и нафтна мрља која покрива реку Колву у Републици Коми.

    На истом списку су и огромна масна мрља у заливу Нахотка, и неколико несрећа у Томској области, на води и на копну. Еколози за РИА Новости објашњавају зашто се овакви случајеви често догађају у Русији. 

    Изливање нафте

    Тужилаштво за заштиту животне средине Амурског басена 22. октобра је саопштило да је дошло до изливања нафте у заливу Нахотка. Мрља плута од бродоградилишта Приморски. Градска управа је обавестила да је за чишћење површине позван нафтни скимер (специјализовани брод за сакупљање плутајућих остатака). Проверене су све суседне општинске топлане — цурење горива није пронађено. 

    У Томској области, са паузом мањом од недељу дана, дошло је до два изливања нафте. У ували реке Об су се сударила два шлепера: један се налазио близу обале, али се због јаког ветра одвојио и ударио натоварени брод. Томско транспортно тужилаштво проверава све везано за овај случај. Неколико дана касније, у истом региону је дошло до цурења цевовода које је загађивало тајгу. Међутим, компанија „Томскњефт“ је врло брзо преузела одговорност за санирање штете: запослени су рекли да су у потпуности уклонили загађено земљиште, тако да нема опасности за екосистем

    Није најгори сценарио

    Последице изливања нафте у реци Колви се и даље отклањају. Ова река протиче кроз два региона: Републику Коми и Ненецки аутономни округ. У граду Усинску је уведен ванредни режим, а губернатор Ненецког аутономног округа и председник Републике Коми обишли су место несреће. Министарство природних ресурса Републике Коми је обавестило да је површина уљане мрље око 700 квадратних метара, а излило се 0,9 тона горива. Разлог је смањење притиска неискоришћеног нафтовода на деоници Јужна Шапка — Харјага. 

    „Првог дана су постављене плутајуће баријере које се користе за ограничавање ширења мрљена површини воде и почело је њено уклањање. За то се користи сорбент — материјал који апсорбује нафту. Ради око 180 људи. Избегнут је најгори сценарио. Наравно, то не значи да екосистем реке неће претрпети штету: један део нафтних производа ће процурити кроз баријере и отићи дубоко“, објаснио је за РИА Новости Алексеј Књижњиков, шеф програма WWF Русије за еколошку одговорност бизниса. Додао је да ДОО „Лукоил-Коми“ обећава да ће елиминисати последице у року од десет дана. Међутим, време може пореметити планове. „Да ли ће успети или не, остаје да видимо. Чињенице је да је формирање леда врло интензиван процес. У сваком случају, остало је само неколико дана када се нафта може ефикасно уклонити са воде“, каже Књижњиков.

    Опасне алге и рибе које су се угушиле

    Поред техногених катастрофа, постоје и друге, оне које на први поглед, нису изазване грешком човека. 

    Тако је масовна смрт риба и морских животиња на Камчатки на крају објашњена дејством токсичних алги. Научни директор Института за проблеме са водом, члан-дописник Руске академије наука Виктор Данилов-Данилјан је рекао за РИА Новости да оно што се догодило на подручју Халактирске плаже на Камчатки није јединствен случај. 

    „Слична ствар се догађала и у другим земљама. Долази до експлозивних процеса размножавања алги. Ово даје велику биомасу, чија разградња, чак и ако у њој нема токсина, носи са собом озбиљне последице по екосистем. А ако има токсина, као на пример у добро познатим плаво-зеленим алгама, онда су даља објашњења сувишна“.  

    У Републици Калмикији, где је обала била затрпана мртвом рибом, такође нису идентификовани техногени разлози за то. Регионално тужилаштво је саопштило да је „смрт наступила због недостатка кисеоника услед критичног пада нивоа воде“. 

    Наслеђе СССР-а

    Природне катастрофе које су повезане са директним утицајем човека (експлозије, цурења, кварови који нису примећени на време) објашњавају се, по мишљењу стручњака, тиме да је инфраструктура застарела и постојањем људског фактора. „Технички системи постају све сложенији. Да би се њима на адекватан начин управљало, потребан је одређени ниво културе људи, а тога често нема“, истиче, Данилов-Далилјан. 

    Алексеј Књижњиков истиче да се већина несрећа догађа на објектима који нису обнављани од времена СССР-а. „Западни Сибир, Коми и Сахалин и даље користе цевоводе из совјетског доба. Тако је било и са резервоаром који је процурио у Нориљску, што је довело до највећег изливања нафте за годину дана. Време је да компаније искључе из експлоатације најопаснију инфраструктуру по животну средину. Тако је налазиште нафте на Сахалину затворено након несреће на нафтоводу Оха — Комсомољск на Амуру“.

    Губитак равнотеже

    Данилов-Данилјан појашњава да чак и иза догађаја који се објашњавају природним узроцима, као што је то био случај са смрћу животиња и риба на Камчатки и у Калмикији, ипак стоји човек. 

    „Оптерећење биосфере је такво да она више не може одржати равнотежу у којој се налазила милионима година. Климатски систем је неуравнотежен, концентрација гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери се повећава, негде долази до хемијског загађења тла, услед крчења шума доста се променила способност Земље да одбија сунчеве зраке: шума апсорбује више сунчевог зрачења од пољопривредних поља. Све ово доводи до чињенице да биосфера и њени појединачни елементи постају преосетљиви“, објашњава он. 

    Повремено праћење

    Саговорници скрећу пажњу на чињеницу да систем за праћење стања животне средине, који је на снази у Русији, има низ озбиљних недостатака. 

    „Ми практично немамо праћење екосистема, то се ради само у резерватима природе који чине занемарљив део територије Русије. Ваздух, вода, земљиште, чији се квалитет контролише, још није екосистем. Тренутна схема много заостаје за тренутним нивоом у погледу броја узетих узорака и по квалитету њихове обраде“, сматра Данилов-Данилјан. 

    „Многе земље произвођачи нафте су увеле надгледање на више нивоа, укључујући и свемирско, које одређује потенцијално загађење морске средине. Ми све примењујемо повремено, кад затреба. Када се догодила несрећа у Нориљску, „Роскосмос“ је покренуо свемирску подршку, а она је заправо потребна све време. Да, можете контактирати Министарство за ванредне ситуације, али верујемо да би ово требало да буде у надлежности „Роспотребнадзора“. Најчешће друштво сазнаје за несреће на друштвеним мрежама. То је нова реалност коју треба искористити“, сматра Алексеј Књижњиков. 

    Постоји још један проблем: постојећи систем у принципу не контролише антропогено оптерећење животне средине. „Нико не зна ко, колико, када и где баца отпад. Предузећа сама попуњавају формуларе и практично нико не проверава како они то раде. Према нашој процени, бројке могу бити смањене осам до десет пута. Истовремено, предузећа се не усуђују да пишу насумице, она се труде да поштују правила онако како их разумеју. Гледају колико је производа направљено и колике су стопе отпада по јединици, и резултат се уноси у статистику. Али ово је показатељ са идеалном радном опремом и добрим сировинама“, истиче Данилов-Данилјан. 

    Према речима научника, Русија је деведесетих имала систем за надгледање антропогеног утицаја на животну средину. „А онда се све распало“. 

    Раније је Државни комитет за екологију Русије (укинут је 2000. године) имао територијалне органе у сваком државном субјекту. Уз то, стручњаци нису били одговорни пред локалном администрацијом, већ само пред шефом федералног центра. 

    „У регионима су постојале станице за праћење и анализу животне средине. Тамо се налазила добра опрема и инструменти, квалификовани људи који су проверавали исправност попуњавања статистичких формулара од стране предузећа. На сваком производном месту су знали да у свако доба контрола може доћи и проверити да ли су тачно попунили извештај за последњи квартал, да ли имају сензоре на цевима које бацају отпад, и да ли су правилно калибрисане. Али 2000. године органи Државном комитета за екологију су једноставно престали са радом“, рекао је експерт. 

    Међутим, постоје и позитивне промене. Алексеј Књижњиков истиче да се сада много више пажње посвећује еколошким катастрофама: оно што је раније могло да се сакрије, сада се нашироко разглашава. 

    Прочитајте и:

    Тагови:
    екологија, Русија, еколошка катастрофа, изливање нафте
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога