Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 440
    Пратите нас

    У време пандемије руско тржиште ваздушног саобраћаја показало је колосалну отпорност у поређењу са страним — руски аеродроми су међу најпрометнијим у Европи. Неки превозници имају чак и више летова у Русији него прошле године. Како је дошло до овог ефекта и зашто је, упркос таквим показатељима, вероватноћа банкрота авио-компанија и даље велика?

    Московском аеродрому Шереметјево недостајало је само 95.000 путника да би се нашао на врху септембарског рејтинга најпрометнијих европских аеродрома, који је саставио Међународни савет за аеродроме у Европи (ACIE). Прво место на овој листи заузето је турски аеродром Анталија, који је у првом јесењем месецу опслужио 2,253 милиона путника, али Шереметјево (2,156 милиона) и још један московски аеродром Домодедово (2,066 милиона) били су испред новог истанбулског аеродрома који се сматра највећим на свету.

    Путници на аеродрому у Москви
    © Sputnik / Владимир Астапкович
    Московском аеродрому Шереметјево недостајало је само 95.000 путника да би се нашао на врху септембарског рејтинга најпрометнијих европских аеродрома.

    Поред тога, московски аеродром Внуково и санктпетербуршки Пулково нашли су се међу првих десет и тиме надмашили три највећа аеродрома у Европи према проценама 2019. године: Шарл де Гол у Паризу, Схипхол у Амстердаму и Хитроу у Лондону. А главни немачки аеродроми, Франкфурт и Минхен, у септембру се нису ни нашли на листи топ 10 најпрометнијих аеродрома у Европи. 

    Предност захваљујући домаћем терену

    Стручњаци из ACIE истичу да је доминација руских и турских аеродрома на листи првенствено због доброг развоја унутрашњег ваздушног саобраћаја у тим земљама. То је оно што је неким ваздушним лукама омогућило чак и повећање путничког промета. На пример, на аеродрому Домодедово у септембру је број путника на летовима унутар земље порастао за 15,6 одсто у поређењу са истим месецом прошле године.  

    Високи септембарски показатељи су последица две околности, објашњава Роман Гусаров, главни уредник портала Avia.Ru. Као прво, према његовим речима, у Русији је летња сезона била дужа него обично за најмање месец дана. Као друго, у Европи је нови талас пандемије већ узимао маха, док је у Русију стигао са закашњењем. Стога су у контексту смањења путничког промета на европским аеродромима, руски показали релативно добре резултате, углавном захваљујући унутрашњем саобраћају, иако је и међународни промет знатно порастао. 

    У исто време, експерт истиче да сада већина регионалних аеродрома функционише много боље од оних у главном граду. По мишљењу Гусарова, у томе нема ништа чудно. Највеће смањење путничког промета се догодило на међународним летовима који су углавном сконцентрисани у московском ваздухопловном чворишту. Сав преостали саобраћај се одвија између Москве и региона, као и између и унутар региона. Најмање су настрадали аеродроми у Сибиру и на Далеком истоку, где не постоје алтернативе ваздухопловству, а аеродром у Сочију у августу је чак срушио рекорде путничког промета током Олимпијаде 2014. године. Чак и за време пролећног карантина, када је у Москви остало само 5 одсто претходног обима ваздушног саобраћаја, у источним регионима та бројка је износила око 30 одсто. 

    „Московски аеродроми су, наравно, богатији од регионалних, али одржавање инфраструктуре и особља за њих је много скупље, па им је сада теже, а пад путничког промета до краја године биће већи него на многим регионалним аеродромима“, предвиђа Гусаров. „Исто важи и за авио компаније. „Аерофлот“ са авио-чвориштем на Шереметјеву и великим бројем међународних летова пре пандемије, имао је знатно већи пад путничког промета од превозника који су били више усредсређени на летова унутар Русије. Међу њима су „Јутејр, „С7“ и „Победа“ која у последња три месеца углавном показује пораст путничког промета“. 

    Преживети „танку“ зиму

    Међутим, септембарске резултате не треба прецењивати. Овај успех руских аеродрома у контексту општих неуспеха је привремена појава, сматра Роман Гусаров. У Русији је, за разлику од Европе, врло изражен фактор сезоне на тржишту ваздушног саобраћаја. У јесен и зиму Руси су увек летели мало, па ће сада пад потражње за авионским картама бити убрзан. Поред тога, Русију је прекрио нови талас пандемије и док авио-компаније настављају да лете, саопштења о отказивању и смањењу летова стижу сваки дан. 

    Стручњаци агенције за пословна путовања „Аероклуб“ истичу да пословна активност у Русији поново опада: у октобру је број авионских карата за летове унутар земље опао за 35 одсто у односу на септембар. 

    „Пословни туризам реагује много брже на промене у епидемиолошкој ситуацији од појединачних путника, јер су ризици превелики — у питању је здравље запослених, пословни процеси и репутација компанија. Други талас епидемије је већ почео да утиче на пословну активност и очекујемо даљи пад броја службених путовања“, коментарише генерални директор „Аероклуба“ Јулија Липатова. 

    Банкроти аеродрома или авио-комапнија још се не очекују, али финансијско стање у индустрији је прилично тешко, рекао је пре неки дан заменик шефа Росавијације Алексеј Новгородов, после резултата „Транспортне недеље 2020.“. Од почетка пандемије, влада је увела читав низ мера за подршку домаће ваздухопловне индустрије, и то је дало резултате, истиче Павел Сигал, први потпредседник организације „Подршка Русији“ (Опора России). Иако су претрпеле значајне губитке, компаније и даље раде без знакова банкрота, обављају летове у земљи и иностранству, а истовремено не дају отказе својим запосленим. Поред тога, након укидања ограничења летова, смањене су цене авионских карата, што је подстакло потражњу и привукло путнике и оне који су одложили пословна путовања на почетку епидемије.

    Домаћи туризам није погодан за све

    Дугорочно гледано, национални пројекат домаћег и долазног туризма  који је влада Русије најавила убрзо након првог таласа пандемије могао би да пружи нови подстрек ваздушној индустрији. Међутим, Сергеј Пирожњиков који је учествовао у развоју концепта пројекта у мају, каже да национални пројекат не предвиђа субвенционисање руских авио-компанија или било какве мере за побољшање финансијског стања превозника. Због тога ће ефекат за ову индустрију бити индиректан — главни позитивни фактор за авио-компаније ће бити повећање домаћег туристичког промета, који ће према прогнозама бити повећан за 100 одсто до 2030. године. На то ће утицати додељивање владиних субвенција за формирање и развој атрактивних туристичких дестинација у Русији. 

    Стручњак сматра да је мало вероватно да ће развој домаћег туризма бити у стању да подржи ваздухопловну индустрију, штавише, потражња за летовима унутар земље може се значајно смањити услед смањења прихода становништва и бизниса. „Ако се границе не отворе као пре још дуго времена, ваздухопловна индустрија ће акумулирати губитке и компаније могу почети да објављују банкрот“, претпоставља Тузов. Ако стране дестинације и даље буду затворене или ограничене за масовни туризам, индустрији ће требати више времена да се опорави, слаже се Павел Сигал, иако ће неке од губитака надокнадити развој домаћег туризма и повећање броја летова широм Русије.  

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Русија, авио-компаније
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога