Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    66343
    Пратите нас

    Председник Одељења Руске православне цркве за спољне везе митрополит волоколамски Иларион Алфајев изјавио је да би било добро формирати неку врсту глобалног верског форума попут УН који би окупљао представнике различитих конфесија.

    Митрополит је, гостујући на ТВ каналу „Русија 24“, рекао да неће бити лако формирати такву структуру.

    „Ако је укупан број држава чланица УН око 200, онда је број верских организација и заједница изражен милионима“, навео је он.

    Организовање „верских нација“ по угледу на Уједињене нације

    Алфејев је разговарао о идеји „организовања верских нација“ након што се Синод Кипарске православне цркве заложио за признање Православне цркве Украјине (ПЦУ).

    Раније је поглавар Кипарске православне цркве Хризостом II током службе споменуо поглавара ПЦУ митрополита Епифанија (Думенка), што је заправо значило признање кијевске аутокефалије.

    Нису сви кипарски поглавари подржали свог епископа, али стални чланови синода су ипак одлучили да „не иду против“ Хризостома II. Међутим, како је показало искуство сабора одржаног у Аману у фебруару, „општа дискусија“ о украјинској аутокефалији тешко пада епископима православних цркава, а круг оних који признају ПЦУ се шири.

    У новембру 2019. године поглавари Грчке и Александријске цркве су признали нову верску структуру. Њихова имена се више не помињу током богослужења у Руској православној цркви. А са покретачем стварања структуре у Украјини независне од Москве, Московска патријаршија је у потпуности прекинула евхаристијска сабрања још у октобру 2018. године.

    Православље подељено на два пола

    Што се тиче Кипра, тада се, као ни у случају Александријске и Грчке цркве, Москва није одлучила за потпуно прекидање контаката. На Синоду Руске православне цркве који је одржан 20. новембра ове године, констатовано је само „немогућност помена имена архиепископа кипарског Хризостома II у диптихима, молитве и заједничко служење евхаристије са њим, као и саслужење са оним јерарсима Кипарске цркве који подрже црквену заједницу представника Украјинског раскола“.

    Касније је, како подсећа лист „Независимаја газета“, митрополит Иларион Алфејев објаснио: „Било је сасвим очекивано да ће оне цркве које су оријентисане на Цариград, а то су пре свега цркве у којима говоре грчки, пре или касније следити за примером патријарха Вартоломеја. У тим црквама он се не доживљава као први међу једнакима, већ заправо као њихов надлежни, па ако им је нешто указао и на нечему инсистира, они ће то пре или касније послушати“.

    Руска православна црква је почела да оптужује патријарха Вартоломеја за „папизам“ још уочи Критског сабора 2016. године. Том сабору је присуствовало 10 поглавара православних цркава. Руска, Грузијска, Бугарска и Антиохијска су одбиле да учествују. На „промосковском“ састанку у Аману присуствовале су делегације 6 од 15 цркава. Православна заједница се све више распада на два дела, и сваки је оријентисан ка свом полу моћи — Цариграду и Москви

    Прекинуте везе и са екуменским организацијама

    Не само да су у кризи односи РПЦ са неким православним црквама, већ су прекинуте везе са међународним екуменским организацијама, попут Конференције европских цркава (КЕЦ) која данас обједињује 114 православних, протестантских и англиканских заједница у Европи. Московска патријаршија је обуставила своје учешће у КЕЦ-у још 2008. године због тога што конференција није разматрала захтев за чланство у организацији Естонске православне цркве (ЕПЦ).

    Такође је доведено у питање учешће РПЦ у Светском савету цркава (ССЦ) — највећој међународној екуменској организацији, чији су чланови 348 хришћанских цркава (осим католика) из више од 100 земаља света. Са једне стране, Московска патријаршија је више пута критиковала деловање ове међународне организације, док са друге, упркос захтевима православних традиционалиста, РПЦ још увек није одлучила да се повуче из ње.

    Сусрет патријарха московског и целе Русије Кирила и римског папе Фрање у Хавани
    © Sputnik / Сергей Пятаков
    Сусрет патријарха московског и целе Русије Кирила и римског папе Фрање у Хавани

    Међутим, сада је учешће РПЦ у ССЦ отежано чињеницом да међу њеним члановима постоје цркве које су признале ПЦУ, укључујући и Цариградску. У септембру 2018. године на Синоду је одлучено да се обустави учешће РПЦ у свим структурама „под председавањем Цариградске патријаршије“. Међу садашњим лидерима ССЦ-а постоји и представник Константинопоља — митрополит Генадиј Лимурис.

    РПЦ не успева да оствари ни блиски контакт са Светом столицом. Упркос чињеници да се 2016. године први сусрет патријарха московског и римског папе догодио на Куби, више од овога се ништа није догодило.

    Патријарх Кирил, „многи епископи, свештеници и верници“ нису спремни да прихвате папу Фрању на њиховој „канонској територији“, а не тако давно Руска православна црква је чак критиковала речи понтифа о потреби доношења закона о грађанским заједницама који би штитио права хомосексуалаца.

    „Сасвим је очигледно да је дијалог између верских заједница одређен временом. Шта може натерати на повлачење у изолацију у овако тешкој ситуацији као данас, када је, напротив, толико важно одржавати дијалог, износити свој став другима, размењивати мишљења“, упитао је митрополит Иларион, коментаришући идеју „религиозних Уједињених нација“.

    Тагови:
    верске заједнице, Хришћанство, Православље, Руска православна црква, Митрополит Иларион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога