Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 511
    Пратите нас

    Борба против вируса корона, економска криза, турбулентна ситуација у суседним земљама и проблеми глобалне светске политике - ово су главни изазови са којима се председник Русије Владимир Путин борио у 2020. години.

    Иако је због епидемиолошке безбедности руски лидер смањио број својих путовања и састанака, то није утицало на ефикасност и брзину његових одлука.

    Путин је сам упоредио одлазећу годину са временом: она може бити лоша и добра. „Као и година“, рекао је током велике новогодишње конференције за новинаре 17. децембра, додајући да „постоје плусеви и минуси“.

    Иако су претходне године добиле епитете „тешке“ или „алармантне“, онда је 2020. постала година без преседана за целу земљу и за Путина у потпуности. Година коју је, према речима портпарола председника Дмитрија Пескова, обележила „идеална олуја“ негативних фактора.

    Порука која је све променила

    Традиционална председникова порука Федералној скупштини 15. јануара била је прекретница за целу 2020. годину. Путин је предложио да се изврше значајне промене у Уставу, које су требале да дају замах позитивним променама у животу земље у годинама које долазе.

    Нагласио је да нема потребе за доношењем новог основног закона, али је у изградњи државе важно створити систем „снажан, поуздан, нерањив“, али истовремено „флексибилан, лак и који може да се правовремено мења“ у вези са оним што се дешава у свету и друштву.

    Иновације које је председник предложио биле су усмерене на промену овлашћења различитих грана власти, обезбеђивање суверенитета земље и обезбеђивање одређених социјалних гаранција на уставном нивоу. Кључне су биле ставке о проширењу овлашћења законодавне и судске власти, посебно Уставног суда, као и повећање улоге Државног савета. Требало је да се промени и принцип формирања владе.

    Невидљиви непријатељ

    Путин је држао ситуацију под контролом од самог појављивања нове пандемије вируса корона. Првих недеља је наложио да се разради могућност рада дела сарадника од куће, потписао је уредбу о могућности продаје лекова без рецепта „он-лајн“, а такође је наложио да се допуне резерве лекова, медицинске опреме, личне заштитне опреме и средстава за дезинфекцију.

    Брзо је постало јасно колико је нова инфекција опасна и зато је Путинова одлука да посети московску ковид болницу у Комунарки постала попут шок вести. Касније је портпарол шефа државе Дмитриј Песков у интервјуу рекао да су председника покушали да одврате од ове намере.

    Након одласка у Комунарку, Путин је имао прво телевизијско обраћањ Русима од почетка пандемије и предложио прве мере за подршку грађанима и предузећима.

    Надаље је овај облик обраћања грађанима са телевизијских екрана постао константан током читавог периода пандемије. Путин је губернаторима дао посебна овлашћења, дајући им могућност, ако је потребно, да пооштре ограничења у регионима по њиховом нахођењу.

    Затворено због карантина

    Након што је број потврђених случајева заразе у земљи премашио 100, средином марта су рестриктивне мере, укључујући режим самоизолације, почеле да се постепено уводе у Русији како би се зауставила епидемија.

    Пандемија је у целини у великој мери променила уобичајени Путинов начин рада: ако је свих претходних година буквално „живео у авиону“, био у сталном личном контакту са светским лидерима и често путовао по земљи, тада је 2020. године морао да „пређе на он-лајн формат“. Видео конференције постале су уобичајене не само за интерне састанке, већ и за велике међународне и домаће догађаје.

    Шест недеља изолације

    У Русији ни у једној фази развоја епидемије вируса корона није био наметнут строг карантин по узору на неке европске државе, а ограничења су варирала од региона до региона, у зависности од ситуације на терену. У целој земљи је шест недеља деловао само такозвани режим нерадних дана, који је председник увео 30. марта.

    Нерадни дани су првобитно уведени до 3. априла. Рад су наставиле само најпотребније организације и институције, продавнице, апотеке и банке, као и предузећа са континуираним производним циклусом. Председник је напоменуо да би сви Руси требало да задрже зараде у нерадним данима.

    Путин је убрзо продужио нерадне дане до краја априла. Овај специјални режим председник је укинуо 11. маја.

    Прва вакцина на свету

    Председник је 11. августа објавио да је Русија прва држава на свету која је регистровала вакцину против нове инфекције „Спутњик Ве“ (Sputnik V).

    Путин је више пута нагласио да вакцина против вируса корона треба да постане власништво човечанства и изјавио да је Руска Федерација спремна да ради са свим земљама у овом правцу.

    Путин је сам донео одлуку да се вакцинише против ковида, али још увек није примио вакцину, јер је чекао да Министарство здравља одобри употребу вакцине за људе старије од 60 година.

    Коронакриза у економији

    Економски резултати су због текуће пандемије вируса корона за Русију, као и за већину других земаља света, били разочаравајући. У Русији је незапосленост знатно порасла, као и инфлација, а пад БДП-а за годину предвиђа се на 3,8 процената.

    На великој конференцији за медије, председник је рекао да би проблеми у руској економији, према различитим проценама, требало да буду превазиђени крајем 2021. године или првог квартала 2022. године, а следеће године планирано је достизање „позитивних трендова БДП-а”.

    Генерално, према речима шефа државе, криза у Русији није добила системски карактер због правовремених антикризних мера за подршку становништву и пословању, а Русија је прошла доњу тачку економске рецесије боље него што се очекивало.

    Невоље комшија

    Догађаји у међународној арени такође су захтевали учешће руског председника. Најтежа ситуација је била у Белорусији, где су после председничких избора започели масовни протести оних који се не слажу са њиховим резултатима. Током најоштријег периода нестабилности, Путин и председник Белорусије Александар Лукашенко чули су се више пута телефоном. Руски председник је више пута нагласио да је неопходно „дати белоруском народу могућност да се бави својим питањима унутар граница земље и да их реши“ и упозорио на мешање трећих земаља у овај процес.

    Криза у Белорусији није била једина у ЗНД. Према Путину, он није могао „без сажаљења и стрепње“ да сагледа ситуацију у Киргистану, где сваки избори заправо доводе до државног удара, већ је донео одлуку „да се не меша“ у оно што се дешава, јер свако неопрезно мешање споља „уништава крхке и новонастале институције суверенитета и државности" у тако „младим" земљама.

    Москва није изгубила из вида шта се дешавало у Нагорно-Карабаху. Када је крајем септембра ситуација у региону ескалирала и започели сукоби, Путин је био у континуираном, понекад и целодневном контакту са колегама у Јеревану и Бакуу.

    За руског председника је овај период био веома напет, али управо је он одиграо кључну улогу у заустављању крвопролића у региону, постигавши примирје између Јерменије и Азербејџана и увођење руских мировних снага на територију Нагорно-Карабаха.
    На западном фронту без промена

    Путин је такође морао да игра улогу миротворца према западној спољној политици. Овде је приоритетно питање било продужење Уговора Русије и Сједињених Америчких Држава о стратешком офанзивном наоружању, који истиче у фебруару 2021. године. Руски председник је апеловао на САД да продуже СТАРТ-3 „без икаквих услова на најмање годину дана“ како „не би оставили наше земље и све државе света које су заинтересоване за одржавање стратешке стабилности без тако важног документа“.

    У Америци је иницијатива руског лидера „осуђена на неуспех“. Међутим, након што је руско Министарство спољних послова званично потврдило да је Москва спремна да разговара о замрзавању броја нуклеарних бојевих глава које је предложио Вашингтон, специјални представник америчког председника за контролу наоружања Маршал Билингсли рекао је да су стране „врло близу договора“.

    У још једном покушају да се очува систем контроле наоружања који се распада, нова Путинова иницијатива да предузме конкретне мере да умањи утицај колапса Уговора о нуклеарним ракетама средњег домета за Европу и да размисли о спречавању „ракетних криза“ у Азијско-Пацифичком региону. Председник је предложио конкретне опције за деескалацију ситуације, посебно међусобне инспекције објеката који изазивају највећу забринутост.

     

    „За Русију!" и нека сви буду здрави

    Председник је током велике новогодишње конференције за медије рекао да ће дочекати Нову годину код куће и у поноћ пожелети „да сви буду здрави“. Портпарол председника је нагласио да Путин празник обично слави са породицом и пријатељима.

    Главна здравица коју ће председник рећи у Новој години биће здравица за земљу.

    „Наравно, сви ћемо наздравити својим вољенима, породици, пријатељима, колегама. Али за мене и моје пријатеље у мојој породици увек је главна једна здравица „ За Русију! ", признао је председник.
    Тагови:
    руска економија, Спутњик V, ковид 19, пандемија, међународна политика, Русија, Нова година, Владимир Путин
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога