Да ли би московски метро издржао нуклеарни напад?

© Sputnik / Оливера ИкодиновићМосковски метро
Московски метро - Sputnik Србија
Пратите нас
Московски метро одолео је нападима Ратног ваздухопловства немачког Вермахта (Луфтвафе) и спасио је животе хиљадама Московљана. Да ли би издржао нуклеарни напад и постао сигурно уточиште за време потенцијалног Трећег светског рата?

Свет је до сад упознат са само једним случајем употребе нуклеарног оружја, а то је бомбардовање јапанских градова Хирошиме и Нагасакија. Међутим, ново оружје има много штетније факторе од запаљивих бомби, пише портал „Рускаја семјорка“. Осим самог ударног таласа, нуклеарна експлозија емитује и најјаче светлосно зрачење (познате „сенке Хирошиме“), продорну радијацију и електромагнетни импулс. Наравно, за више од пола века нуклеарно оружје је постало још смртоносније, због тога се може претпоставити да нападнути град чека много гори сценарио од Хирошиме.

Ипак, аутор чланка претпоставља да би метро станице које се налазе на већој дубини (на пример станица „Мајаковска“ која се налази 33 метра под земљом) могле да издрже ударни талас експлозије, а да оловне облоге могу зауставити радијацију.

Међутим, иако електромагнетни импулс не утиче на људе, у стању је да онеспособи све електро и радио-уређаје, као и комуникационе линије, то јест да у потпуности уништи инфраструктуру огромног мегаполиса.

© SputnikДруги светски рат. Жене и деца се за време бомбардовања крију на метро станици "Мајаковска"
Да ли би московски метро издржао нуклеарни напад? - Sputnik Србија
Други светски рат. Жене и деца се за време бомбардовања крију на метро станици "Мајаковска"
„Остаје да се надамо да су пројектанти метроа узели у обзир и тај фактор. У том случају, највероватније, ипак постоји шанса да се преживи нуклеарни напад у московском метроу“, закључује се у чланку.

Московски метро је изграђен тридесетих година прошлог века по наређењу совјетског лидера Јосифа Стаљина, а све станице првог круга — кољца, како Руси кажу, подсећају на салоне племићких двораца.

У изградњи су учествовале највеће совјетске архитекте, захваљујући којима су и настала права ремек-дела, која данас спадају у споменике архитектуре под заштитом државе. 

Изградња метроа није прекидана ни током Другог светског рата, али је тада радио у посебном режиму — дању је превозио путнике, док је ноћу служио као склониште.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала