Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 670
    Пратите нас

    Метро се у иностранству појавио много раније у односу на Совјетски Савез. Међутим, московском метроу и даље нема равног по лепоти, закључак је телевизије „Звезда“.

    Метроом су се поносили и настављају да се поносе у Русији, јер је он једини у којем се испод земље малтене налазе дворци. О томе су говорили чак и становници СССР-а који се никада нису ни спуштали у метро.

    Свакодневно се у московском метроу нађе више од девет милиона људи. Многи од њих су толико навикли да путују метроом, да више не обраћају пажљу на његову лепоту. Међутим, многе метро-станице нису само достојне пажње, већ и дивљења.

    Телевизија као пример наводи „Трг револуције“ на Арбатско-Покровској линији. Станица представља прави музеј скулптуре у метроу. Са обе стране се налази 76 бронзаних статуа различитих људи Совјетског Савеза – од студената, до револуционара. Свака скулптура је прича за себе и јединствена композиција.

    Станица московског метроа Трг револуције
    © Sputnik / Л.Спивак
    Станица московског метроа "Трг револуције"

    Ова метро-станица има и своје „амајлије“. Постоји веровање да, уколико се почеше нос пса на статуи „Граничар са псом“, студент ће положити испит, а ако особа додирне ципелицу „Студенкиње с књигом“, излечиће се од неузвраћене љубаве.

    На истој линији метроа налази се станица „Кијевска“. Она је 50 година била последња станица, од 1953. до 2003. године. Назив станице објашњава тему – њен главни симбол је огроман мозаик са представљеним народним свечаностима у Кијеву, посвећеним 300. годишњици поновног уједињења Русије и Украјине.

    Московска метро станица Кијевска Арбатско-покровска линија
    © Фото : David Burdeny
    Московска метро станица Кијевска Арбатско-покровска линија

    „Кијевска“ је украшена белим мермером, фрескама и раскошним детаљима, а станицу осветљавају елегантни лустери.

    Станица „Комсомољска“ на Кољцевој (Кружној) линији отворена је 1952. године и постала је једна од најпрометнијих деоница подземне железнице. Оно по чему се разликује од осталих метро-станица је висина – девет метара уместо стандардних 5,5.

    Станица московског метроа Комсомољска
    © Sputnik / Руслан Кривобок
    Станица московског метроа "Комсомољска"
    „Код њих су дворци за фараоне, а код нас – за обичне људе“, изјавио је једном приликом архитекта московског метроа Алексеј Душкин. 

    Иначе, он је постао иноватор у изградњи метроа тако што је направио концепт подземног простора без прозора и малтене отворио нови правац архитектуре – подземни урбанизам.

    Стварао је по принципима јасног идентификовања конструктивне основе, коришћења светлости као главног стваралачког средства и комбиновања структура и декора са архитектуром и издржљивим подовима. Све то заједно је омогућило пројекту станице „Мајаковска“ да добије Гран-при Светске изложбе у Њујорку 1939. године, као и да у очима Московљана буде једна од најлепших станица.

    „Мајаковска“ је у током Другог светског рата служила као склониште, а у новембру 1941. године је у њој одржано заседање Московског савета представника радничке класе, на којем је говорио Јосиф Стаљин.

    Други светски рат. Жене и деца се за време бомбардовања крију на метро станици Мајаковска
    © Sputnik
    Други светски рат. Жене и деца се за време бомбардовања крију на метро станици "Мајаковска"
    „Тако раскошних сала каквих има у московском метроу – нема нигде у свету. Метро је у другим земљама веома скроман, служи за кретање. Код нас су они палате, то је  фантастика“, рекао је композитор Григориј Гладков.

    Афинитети публике се разликују када је реч о томе које су метро-станице најлепше. Московљани воле монументалну уметност, док гости престонице преферирају панеле, витраже и мозаике. Међутим, без обзира на личне преференције, када се човек спусти у метро и добије могућност да га посматра другачије и без журбе, увек му отвори нову перцепцију.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Москва, метро, станице, Московски метро
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога