Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 220
    Пратите нас

    Шта се све не дешава у рату и шта је све неопходно за победу на фронту. Данас је потпуно заборављен допринос који су победи над фашизмом дали виши курсеви живинарства при Московском зоотехничком институту где су још 1929. године почеле припрема голубове за „војне циљеве“ за Црвену армију радника и сељака.

    Истe године Црвена армија је званично усвојила голубију комуникацију.

    Голуб се од 1949. године сматра симболом мира захваљујући страственом голубару Паблу Пикасу. Цртеж великог шпанског уметника је постао амблем међународних мировних конгреса. Песма Дунајевског и Матусовског „Летите голубови, летите!“, која је настала 1951. године за филм о Берлинском међународном фестивалу младих, постала је култна песма у СССР-у и земљама источног блока:

    У име среће и слободе

    Летите, голобови, напред!

    Људи гледају са надом

    Ваш брзи лет!

    Неколико година раније, војници у рововима Другог светског рата са надом су гледали лет голубова. Од порука које су птице својевремено достављале, или нису достављале, често су зависили животи стотина и хиљада људи.

    Чињеницу да ће голуб сигурно одлетети у своје родно гнездо, људи су знали још у давним временима. Тежећи својој голубици, голуб је у стању да пређе хиљаду километара, или чак много више. Ако су га ранили предатори, можда неће бити са вољеном чак и по две године, али ће јој се сигурно вратити. Даме овог племена показују исту оданост. Стога су у античким ратовима Грци, Египћани, Персијанци, Римљани и Кинези носили кавезе са голубовима у војним колима, шаљући уз њихову помоћ извештаје о биткама који су били исписани на комадима пергамента или на платну.

    Војна служба голубова

    У модерно доба војска се сетила голубова након успешне употребе крилатих сигналиста крајем 19. века, у Француско-пруском рату. Године 1870, чудом технологије те епохе (тачније, балоном), из Париза који је био под опсадом Немаца, француским трупама је достављено око 400 голубова. Већина њих се касније могла вратити и испоручити Генералштабу голубграме са тајним извештајима о стању на фронту.

    Пошиљке, написане ситним словима на цигарет-папиру, убачене су у цев гусјег пера и причвршћене за перо на репу голуба или су стављане у малу металну посуду-врећицу која је била завезана за ногу птице.

    Јединице голубије поште су се убрзо појавиле у многим европским војскама. Следећи Немце који су са својом уобичајеном педантношћу увели стандардне војне станице за голубове (ВГС) у све своје војне јединице, птице су такође биле ангажоване у војној служби у Русији. Прве ВГС су се појавиле у утврђењима Варшавског војног округа, а 1888. године су објављени „Прописи о војно-голубијој пошти“ којима су такве специјалне снаге уведене и у унутрашње округе. До почетка Првог светског рата у руској војсци је било 10 ВГС, али није било анализе њихове борбене употребе после револуције и Грађанског рата јер тада није било времена да се људи баве птицама.

    Интересовање за комуникацију војних голубова се поново појавило средином 1920-их година. Реформисана Црвена армија је почела да се механизује, али је истовремено 1925. године посебним декретом владе у  Осоавиахиму (Друштво за помоћ одбрани, авијационој и хемијској изградњи) „у интересу одбране совјетске државе“ створен центар за голубији спорт. Године 1928. заменик народног комесара за војна питања Јосиф Уншлихт предложио је да се у СССР уведе „дужност војног голуба“. Као члан Чрезвичајнаје комисије аргументовао је то не само важношћу „задовољавања потреба Црвене армије у рату уз помоћ голубова писмоноша који су неопходни за комуникацију“, већ и чињеницом да „могућност употребе голубова писмоноша на штету СССР-а диктира потребу забране држања и узгајања ових птица од стране институција и појединаца који нису регистровани у органима Народног комесаријата за војна питања и Осоавиахима“.

    Године 1930. је објављен „Приручник о борбеној обуци комуникационих трупа Црвене армије за узгој војних голубова“. У документу је одређено да голубови треба да постану „помоћно средство комуникације које би се могло користити у посебним случајевима борбене ситуације, када техничка средства нису применљива или је њихово деловање прекинуто“. Сталне војне станице за голубове су постале део комуникационих јединица. Покретне ВГС биле су део свих стрељачких и механизованих корпуса Црвене армије. Према прописима, при превозу крилатих сигналиста на удаљеност од 100 километара, веза је требало да се успостави у року од два сата. Обука војних узгајивача голубова је поверена формираној Централној школи за узгој паса и голубова Црвене армије.

    По законима ратног времена

    У првим месецима Другог светског рата, голубови који су били „одговорни за служење војсци“ кљуцали су свој оброк без потребе. Брзи темпо кретања трупа, честе промене у размештању јединица због потреба да се затворе „рупе“ на фронтовима онемогућили су употребу голубарске комуникације. Ни Немци нису користили своје крилате сигналисте из истих разлога.

    Истовремено, обе стране су строго контролисале присуство „цивилних“ голубова писмоноша. Једна од првих одлука немачких окупационих власти без икакве сумње је представљала наређење становништву на окупираним територијама да преда све голубове команди. Јадне птице су немилосрдно уништаване као илегално средство комуникације које би потенцијално могло да се користи у рату. За скривање птица, нацисти су строго кажњавали — смртном казном. Десетина узгајивача голубова су убијени јер су покушавали да спасу своје љубимце.

    Борци 4. Украјинског фронта са голубом писмоношом
    © Sputnik / А. Петров
    Борци 4. Украјинског фронта са голубом писмоношом

    У јесен 1941. године према ратним законима запрећено је да ће бити позивани на одговорност узгајивачи птица и голубова из Москве због скривања од власти. По наредби војног команданта совјетске престонице „како би се спречила употреба непријатељских елемената голубова које држе приватници“, наређено је да се у року од три дана предају властима. Историја прећуткује оно што је полиција урадила са птицама.

    Са друге стране, војни архив је сачувао бројне борбене извештаје о употреби голубова писмоноша током битке за Москву. Дресирани крилати сигналисти су се активно користили за оперативну комуникацију између штаба и јединица на првој линији фронта. Голубови су редовно летели у седам главних и неколико помоћних праваца у близини Москве.

    У лето 1942. године практично без прекида „ловци“ са голубије станице на Калињинградском фронту су обезбеђивали комуникацију са војском и дивизијским извиђачким групама на простору иза прве линије фронта непријатеља. ВГС није била далеко од линије фронта, на само три километра. Четири месеца касније, морала је да буде повучена у позадину ради поновног формирања: губици од метака, остатака и напада птица грабљивица чинили су више од 60 одсто пернатог „особља“.

    Голубови за комуникацију у активној војсци успешно су радили током форсирања Дњепра, а у партизанским одредима били су готово најпоузданије оперативно средство за пријем и пренос поверљивих података.

    Подвиг војника број 48

    Прикључена 12. гардијском стрељачком корпусу 1. ударне армије другог Балтичког фронта, чета са голубовима за комуникацију је пружила двосмерну комуникацију између седишта корпуса и седишта дивизија и пукова. Стално су се користили голубови и извиђачи.

    „Материјал“ за 80 војника специјалне чете је било 90 преносних корпи-голубарника. Око 500 голубова писмоноша је било обучено да лети у двадесет смерова. Били су поуздани у свом раду: за шест месеци службе крилати сигналисти су испоручили више од 4000 телеграма. Али и губици су били велики. Птице су умирале од метака немачких снајпера, од блиских експлозија, а и закони природе су учинили своје.

    Одломак из једног извештаја: „Голуб број 48 је био нападнут и ранио га је јастреб, али је успео да побегне и испоручи голубграму извиђачима. Након предаје извештаја у седиште јединице, голуба је оперисао ветеринар (сломљена нога, леђа, грудни део прекривен крвљу) и спасио га“.

    Борбена обука птица

    Од 2016. године холандска полиција обучава орлове за пресретање малих летећих апарата. Птице грабљивице свих врста инстиктивно нападају било који летећи објекат. Орлови су обучени да хватају првенствено кватрокоптере. Да би се ризик за птице свео на минимум, током „борбене обуке“ комад меса се фиксира на дрону између пропелера, а заштитне навлаке стављају на орлове канџе.

    У Великој Британији, да би пресрели дронове, одлучили су да проуче тактику лова на птице грабљивице за могућу војну употребу. Према саопштењу National Geographic, током истраживања научници са зоолошког одсека Универзитета у Оксфорду су прикачили минијатурне камере и ГПС на сиве соколове. Уз њихову помоћ, оринтолози су могли тачно да прате како предатори нападају плен. Посматрања су показала да приликом лова соколови користе метод пропорционалне навигације: они се не крећу у потрази за жртвом, већ јој пресецају пут. Научници су предложили да војска користи овај развој за стварање беспилотних летелица које би могле да пресрећу друге беспилотне летелице користећи тактику соколова.

    Немамо званичне информације о употреби птица у борби против дронова. Али је добро познато да у московском Кремљу „служе“ јастребови-кокошари. Главни задатак пернатих ратника је заштита листова злата на куполама катедрала у Кремљу од кљуцања врана. Али ко зна, можда су ове грабљивице научене да растерају и механичке беспилотне апарате?

    Тагови:
    голубови, Војска Русије, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога