Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    2743
    Пратите нас

    Потопљени руски градови су постали нека врста Атлантида. Историја већине градова је обавијена велом тајни, док су неки нестали испод воде приликом изградње хидроелектрана.

    Молога

    Рушевине града Молога, Јарославска област, Русија
    © Sputnik / Yuriy Sharov
    Рушевине града Молога, Јарославска област, Русија

    Молога је стари руски град, који се налазио на ушћу реке Молога у Волгу. Први пут се спомиње 1149. године. Он је био центар Молошке кнежевине, која је у 15. велу ушла у састав руске државе.

    Град није имао среће јер је 1935. године почела градња резервоара Рибинск на 102 метра надморске висине, док се Молога налазила на око 98 метара надморске висине. Сви становници су пресељени 1941. године и град је остао празан. Потопљен је 1946. године.

    Испод воде се нашло око 700 села, 140 цркава, три манастира и скоро 300 људи који нису желели да напусте град.

    Молога је постала град духова који се понекад појављује када се смањи ниво воде. Остаци зидова од цигле вире на месту некадашњих зграда и храмова. 

    Корчева

    Стари руски град Корчева налазио се на обали реке Волге. У документима се први пут помиње средином 16. века.

    Међутим, због изградње канала „Москва-Волга“ био је потопљен 1932. године.

    Пет година касније уклоњен је из званичног регистра градова. И мада трећина града није потопљена, куће су срушене, цркве миниране, а становници исељени.

    Од града је преживело само гробље са рушевинама Казанске цркве и камена кућа трговаца Рождественских.

    Каљазин

    Каљазин се први пут спомиње у летописима из 12. века као манастир. У 15. веку овде је боравио руски путописац Афанасиј Никитин који је у својим белешкама „Путовање иза три мора“ описао овај град.

    Потопљен Никољски храм, град Каљазин, Русија
    © Sputnik / Alexey Kudenko
    Потопљен Никољски храм, град Каљазин, Русија

    Најстарији део града, историјски и архитектонски споменици, су у периоду 1939-1940. године били потопљени због изградње Угличке хидроелектране. Испод воде су се нашле црква Христовог Рођења и Јована Претече, манастир Свете Тројице и Никољски храм. Потопљени су и пијаца, улице и куће трговаца.

    Интересантна је судбина Никољског храма чији је звоник остао да се уздиже изнад воденог пространства. Посетили су га цареви Александар Други и Александар Трећи. Пре поплаве, црква је растављена на цигле, које су на баржама пребачене у Углич за изградњу нове хидроелектране.

    Весјегонск

    Први записи о овом граду датирају из 16. века. Тада је то било село под именом Вес Јогонска. Весјегонск је постао град крајем 18. века. Гогољ га спомиње у делу „Мртве душе“. Писац Леонид Платов је у Весјегонск сместио радњу свог романа „Архипелаг несталих острва“.

    Весјегонск је био готово потпуно потопљен 1930-1940-их година због пуњења резервоара Рибинск. Већина кућа је демонтирана и пресељена на нову локацију даље од зоне поплаве. Град је обновљен на вишем месту даље од обале.

    На дну су се нашле цркве и храмови који нису пренети, као и железничка пруга. У Весјегонску није остао ниједан споменик архитектуре. Од некадашњег града остало је неколико улица и рушевине Казанске цркве.

    Током 2018. године вода у резервоару се повукла за око осам метара. Појавили су се темељи кућа, плочници и остаци дрвећа у парку.  

    Китеж
    Древни град Китеж, језеро Светлојар, Русија
    Древни град Китеж, језеро Светлојар, Русија

    Легендарни град Китеж налазио се у Нижњегорадској области на обали језера Светлојар. О њему се говори у „Китежском летопису“ са краја 18. века.

    По предању, велики кнез Георгије Владимирски, коме се свидела обала језера Светлојар, наредио је да се сагради камени град Китеж. Прелеп град подигнут је 1168. године: цркве са златним куполама, зидови од белог камена, куле, племићке камене палате.

    Легенда каже да је Бату Хан током похода на Русију кренуо да заузме Китеж. Није могао да га пронађе, град је нестао испод језера Светлојар. И до данас је град невидљив. Понекад се може видети како се манастири и дворци, зидови и дворишта одражавају у води, а ноћу се чују звона.

    Према једној верзији, претпоставља се да је Китеж отишао испод земље и да није нестао под водом. Према другој, стене су штитиле град од Бату Хана, а трећи верују да је Китеж постао град духова.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Русија, потопљени град, руски градови
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога