Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    1290
    Пратите нас

    Лепота, интелигенција, природна скромност и десетине познатих обожаватеља красили су Луизу Марију Августу фон Баден, која је познатија као супруга руског цара Александра Првог ─ Јелисавета Алексејевна. Митови, легенде и гласине пратиле су је и за живота и након смрти, пише Кирил Гришин за радио Спутњик.

    Будућност принцезе Луизе била је предодређена када је имала свега 13 година, наведено је у чланку. Катарина Друга је тражила будућу супругу свом омиљеном унуку Александру и изабрала ову младу принцезу. Катарина је и сама била очарана скромном лепотицом, која је сјајно говорила француски језик и проучавала науку.

    Муза композитора и песника

    Јелисавета Алексејевна била је инспирација многим познатим ствараоцима. Према неким верзијама, Александар Пушкин је такође искусио младалачку љубав према прелепој, али увек помало тужној царици.

    Постоји мишљење и да је управо она надахнула Лудвига ван Бетована да створи чувену композицију „За Елизу“. Међутим, још увек има много кандидаткиња за „ту исту Елизу“.

    Бурне афере и губитак деце

    Брачни живот са Александром Првим је за Јелисавету био компликован, пише Гришин. Супруг се убрзо охладио према њој и флертовао је са дворским дамама. Затим га је привукла пољска аристократкиња Марија Наришкина, а афера са њом је трајала скоро 20 година.

    Царица Јелисавета Алексејевна, супруга Александра Првог
    © Sputnik / Галина Киселева
    Царица Јелисавета Алексејевна, супруга Александра Првог

    Што се тиче Јелисавете, аутор наводи да су упорно кружиле гласине о романси са Адамом Чарторијским, царевим пријатељем и будућим министром иностраних послова Руске империје. Деветнаестогодишња царица је наводно затруднела са њим и родила ћерку у мају 1799. године, коју је Александар признао као своју. Међутим, девојчица је убрзо умрла. Седам година касније у браку са њим је родила још једну ћерку, коју је цар такође признао иако је Јелисавета тада имала бурну аферу са припадником коњичке страже, штабс-капетаном Алексејем Охотњиковим. Али, и друга царицина ћерка је преминула у младости.

    Тајна Јелисаветине смрти

    Према званичној верзији, царица је умрла природном смрћу у руском граду Бељову 4. маја (16. по новом календару) 1826. године, око четири ујутру у кући трговаца Дорофејевих. Погоршале су јој се хроничне болести које су узнапредовале након мужевљеве смрти 1825. године, са којим се зближила током последњих година његовог живота.

    Међутим, постоји и друга верзија према којој Јелисавета Алексејевна – није умрла!

    Царица је наводно постала монахиња Вера Молчалница. Према тој верзији, она је следила пример свог супруга који је наводно такође инсценирао своју смрт, отишао на Сибир и постао старешина Фјодор Кузмич. Та верзија је и даље легенда.

    Професорка и шефица катедре за историју на Институту за социјално и хуманитарно образовање при Московском државном педагошком универзитету Галина Талина сматра да су мале шансе да је претпоставка о Вери Молчалници истинита.

    „Када је преминуо Александар Први, Јелисавета Алексејевна не само да се дуго молила изнад њега и затворила му очи, већ је и писала писма својој мајци и његовој мајци Марији Фјодоровној, инспиративној царици. У једном од писама она је написала да је цар на небу, а она на земљи, те да је она најнесрећније биће и да жели да се споји са њим. Управо тиме само потврђује чињеницу да је Александар умро“, рекла је професорка за радио Спутњик.

    Према наводима аутора, након што је цар преминуо у руском граду Таганрогу, Јелисавета је још неколико месеци остала тамо. Није се одмах вратила у Москву која је тада била захваћена немирима и устанком декабриста (руских племића који су организовали побуну против царског режима у децембру 1825. године)

    Затим је, према наводима аутора, Јелисавета ипак покушала да се пребаци у Петербург и Марија Фјодоровна јој је кренула у сусрет ка Калуги у Подмосковљу, али Јелисавета није успела да се нађе с њом. Према овој верзији, она је преминула недалеко од Калуге, у Бељову. Поставља се питање, уколико је то била друга жена, због чега онда царица Марија Фјодоровна одлази по варалицу да је покупи болесну?

    Хаљина у којој је крунисана руска царица Јелисавета Алексејевна из колекције Оружане палате московског Кремља
    © Sputnik / РИА Новости
    Хаљина у којој је крунисана руска царица Јелисавета Алексејевна из колекције Оружане палате московског Кремља

    Аутор пише да се, након што је однет ковчег са телом Јелисавете Алексејевне, у кући локалног свештеника Доњецког наводно појавила нека луталица. Та жена је имала лепе манире и знала је више језика.

    С тим у вези, Галина Талина сматра да је мало вероватно да је то пресудан доказ у прилог чињеници да је ово била царица Јелисавета, јер је у Русији било много образованих људи.

    „Те верзије су засноване на чињеници да жена зна неколико језика и да је лепо васпитана. Али замислите колико људи може да одговара таквим описима? То може бити готово свака жена ако је племкиња и ако је примила такво образовање, или је пак решила да се замонаши, или да прихвати статус луталице. А што се тиче писања на немачком и француском језику – па ко то није могао? Ово је пре жеља да се створи легенда. Не постоје праве потврде тога да она на овај или онај начин не умире. Постоје и фотографије Вере Молчалнице у ковчегу и антрополошке позиције се не поклапају“, објаснила је професорка.
    Како је царица прославила Баден-Баден

    Ево још једне занимљиве чињенице о руској царици. Управо је Јелисавета, рођена као принцеза Баденска, увела моду летовања у Баден-Бадену, тврди аутор. Након ње су то почели да раде велики кнежеви, високи званичници и друге аристократе.

    До средине 19. века је овде током летње сезоне долазило до пет хиљада Руса, практично удвостручујући становништво бање. Баден-Баден се и сада сматра једним од најпрестижнијих немачких бања.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    смрт, тајна
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога