Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 410
    Пратите нас

    У Русији је почела Масленица — вишедневни народни празник испраћаја зиме и дочекивања пролећа, уз који се везује обичај печења палачинки.

    Недеља Масленице је последња недеља уочи Великог поста. Обележавање овог празника почиње 56 дана пре Ускрса. Ове године Масленица ће трајати од 8. до 14. марта.

    Историја настанка Масленице има дубоке корене. Ради се о старом словенском празнику који је дошао из многобожачке културе и очувао се и након прихватања хришћанства.

    Масленица
    © Sputnik / Јуриј Кавер
    Масленица

    Верује се да је Масленица настала од паганског празника Комоједице, посвећеног дану пролећне равнодневице. Комоједица је повезана са култом медведа који се буди на пролеће, а делимично је сачувана у Белорусији као део прославе Масленице.

    ​Након усвајања хришћанства се испоставило да традиционално време одржавања празника пада на Велики пост. С обзиром да је празнично весеље противречило духу поста, Масленица је померена на последњу недељу пре поста.

    Деца вуку конопац током прославе Масленице у Јекатеринбургу.
    © Sputnik / Павел Лисицын
    Деца вуку конопац током прославе Масленице у Јекатеринбургу.

    Што се тиче палачинки – симбола Сунца и живота, постале су главна посластица. Главни атрибути народног празника су гозбе и весеља. Током седам масленичних дана људи једу јаја, рибу, млечне производе и главно јело – палачинке.

    Палачинке испечене за Масленицу
    © Sputnik / Екатерина Чеснокова
    Палачинке испечене за Масленицу

    Сваки дан Масленице има свој назив и сврху. Понедељак је „дан сусрета“, уторак је „дан разигравања“, среда је „дан гурмана“, четвртак — „разбибриге и лумповања“, петак — „таштинe вечери“, субота — „заовиног посела“, а недеља је „дан праштања“.

    Прослава Mасленице у Москви
    © Sputnik / Јевгениј Одиноков
    Прослава Mасленице у Москви

    Врхунац празника било је испраћање Масленице. Оно је праћено спаљивањем страшила од сламе на ломачи, вожњом саоницама са упрегнутим коњима, као и костимирањем.

    Прослава Масленице у Јекатеринбургу
    © Sputnik / Павел Лисицын
    Прослава Масленице у Јекатеринбургу

    Масленична весеља, као и Свјатки (12 дана између Божића и Богојављења) била су најмасовнија.

    Први знак Масленице било је јахање. Обележје сваког весеља био је вашар на којем су се налазили шатори, павиљони, продавнице пића, као и посебни шатори где је могло да се презалогаји и попије. На улици су палачинке традиционално посипане шећером, а код куће су се служиле палачинке са павлаком, рибом, кавијаром, као и слатке палачинке.

    Масленица
    © Sputnik / Виталиј Ањков
    Масленица

    У данима Масленице су слабиле класне, имовинске и службене разлике. За сто су могли да буду позвани сиромашни и обични људи. Одлазак на палачинке код рођака зближавало је људе, давало им разлог да забораве несугласице и незадовољства која су се накупљала током године.

    Иако је до 19. века и почетка 20. века већина обреда изгубила свој ритуални значај и постала забавног карактера, Масленица и даље симболизује крај зиме и почетак пролећа, весео живот пуног стомака током масленичне недеље, као и аскетизам, гладовање и покајање Великог поста.

    Како се Масленица прославља у далеком Сибиру и који су њени главни симболи сазнајте у видео-блогу Оливере Икодиновић „Моја Русија“:

    Прочитате још:

    Тагови:
    Масленица, традиција, историја, палачинке
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога