Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 140
    Пратите нас

    Масленица, празник посвећен дочеку пролећа, дошао нам је из паганске културе. Волели су га, не само обични људи, већ и на пример, Петар Велики. Традиционално, Масленица почиње седам дана уочи Великог поста и траје целе недеље.

    Масленица током владавине Петра Великог

    Руски цар Петар I волео је Масленицу. Управо у његово време, пред Масленицу, почела је изградња вртешки на трговима и организација маскенбала.

    Слика „Велики маскенбал 1772. године у Москви са учешћем Петра I и кнеза И.Ф. Ромодановског
    © Sputnik
    Слика „Велики маскенбал 1772. године у Москви са учешћем Петра I и кнеза И.Ф. Ромодановског"

    Постоји велики број записа у историјским изворима о маскенбалима, које је организовао император.

    Марија Криницка из музеја „Петергоф“ наводи да су поводом Масленице организоване карневалске поворке, које су назване „Најдуховитији, најпијанији и најекстравагантнији скуп“.

    „Када је обележено потписивање Ништатског мировног уговора 1721. године, Петар I је на Масленицу позвао и амбасадоре, а вожњу санкама које вуку коњи је приредио на веома необичан и величанствен начин. Цар се кроз снег возио на посебно изграђеном броду, који је био упрегнут са 16 ​​коња. Царица Катарина I, која је била одевена као сељанка, возила се позади на гондоли. А на другим санкама и бродовима, које су такође вукле различите животиње, гости су се возили у разним необичним костимима“, испричала је Криницка порталу "Културологија".
    Прослава Масленице у селу Переваљно на Криму
    © Sputnik / Alexandr Polegenko
    Прослава Масленице у селу Переваљно на Криму

    Учесници карневала окупљали су се на тргу преко пута цркве Свете Тројице, где је сада саграђена капела Животворног Тројства. Цар је био обучен као бубњар и на његов знак сви су скидали огртаче и остајали у карневалским костимима. Скидање маски током карневала је било забрањено и кажњиво.

    У историјском есеју „Државни вожд руске земље цар Петар Велики“ Дмитрија Тихомирова наводи се да је император волео да крај Масленице обележи ватрометом, који је сам организовао.

    „Петар I је установио традицију прославе Масленице у највишим круговима. Прво је отворио прославу недеље Масленице у Москви, пре него што је главни град премештен у Санкт Петербург. Поред чувене Црвене капије би попио чашу за здравље људи и јео палачинке, које су се ту пекле, а затим је учествовао и у народним прослави“, навела је водич Олга Гуторова.
    Глумац у костиму Петра I на прослави Масленице у Санкт Петербургу
    © Фото : SPBDNEVNIK.RU
    Глумац у костиму Петра I на прослави Масленице у Санкт Петербургу

    Маскенбал Катарине Велике

    Још један љубитељ величанствених празника је Катарина II. Њено крунисање је управо било на Масленицу и царица је приредила маскенбал под називом „Тријумфална Минерва“.

    Учесници народних игара током Масленице на тргу у Владивостоку
    © Sputnik / Vitaliy Ankov
    Учесници народних игара током Масленице на тргу у Владивостоку
    „По граду се три дана кретала поворка маскираних људи, који су представљали разне друштвене пороке, као што су проневера и примање мита. Односно, све оно што је било својствено државним службеницима. У поворкама је било четири хиљаде учесника и двеста кочија“, каже Криницкаја.

    Катарина Велика је за рођење унука Александра I приредила „брилијантску Масленицу“. Царица је поклањала брилијанте онима који би победили у играма после вечере. Тако је за једно вече поклонила око 150 брилијаната.

    Поред тога, у време недеље Масленице у позоришту при двору су организоване представе и маскенбал са карневалским костимима. И Катарина Велика је са великим ентузијазмом учествовала. Масленица је увек била народни празник.

    „И у мемоарима Беноа и оних који су учили са царском децом, наводи се да су у време Масленице сви излазили из својих домова, јер су се масовне прославе одвијале на улици. Наравно, и племићи су волели овај празник, али је он више био народни“, рекла је Криницкаја.

    Народне шетње током празника Масленице у Москви
    © Sputnik / Evgenya Novozhenina
    Народне шетње током празника Масленице у Москви

    Деликатеси краљевског менија

    У периоду Масленице је и царска трпеза била другачија. 

    „Ћерка Петра Великог, Јелисавета, је волела палачинке. Према сведочанствима неких извора, могла је да поједе око двадесетак палачинки“, каже Олга Гуторова.

    На трпези је често било и воће, јер се 1751. године у Царском селу појавила царска стаклена башта, у којој су расле чак и поморанџе и ананас. Такође су служена традиционална руска јела - пите, хлебови пуњени млевеним месом, као и печене палачинке са надевима. За пуњење је коришћен: лосос, кавијар, сецкано јаје и још много тога.

    Према речима Гутурове, императору Александару II, који није баш много уживао у храни, су током недеље Масленице за доручак давали палачинке.

    © Depositphotos / Pronina_Marina
    Палачинке са кавијаром

    Прекид у прослави Масленице

    У време Совјетског Савеза, као што је забележено у Музеју политичке историје, политичари нису славили Масленицу, али народ јесте.

    Занимљив је податак да је Лењин своју супругу Надежду Крупску упознао на Масленици.

    У време постојања „Савеза за ослобађање радничке класе“ њени чланови су тајне састанке прикривали прославом Масленице. И управо на једном од ових састанака Надежда Крупска је први пут упознала свог будућег мужа.

    У неким историјским изворима су наведена сећања Надежде Крупске на овај дан: „Први пут сам видела Владимира Иљича на Масленици. У Охти, инжењер Класон је одлучио да организује састанак неких марксиста из Санкт Петербурга. Како би циљ њихов окупљања био прикривен, направили су палачинке".

    Како се Масленица прославља у далеком Сибиру и који су њени главни симболи сазнајте у видео-блогу Оливере Икодиновић „Моја Русија“:

    Прочитајте још:

     

    Тагови:
    Русија, палачинке, Катарина Велика, Петар Велики, Царска Русија, Масленица
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога