Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 700
    Пратите нас

    Москва и Петербург су током своје историје неколико пута предавали један другом статус престонице, али су остајале центри научног, културног и политичког живота, па је Русија у последња три века - земља са две престонице.

    Петербург је био више од двеста година престоница Руске империје, а пре тачно 103 године Москви је коначно предао тај статус.

    Две престонице се веома разликују од других градова Русије, али и међу собом. Москва је мегаполис, а готово петнаест милиона становника, Петербург, у односу на њу, мали град, са само шест милиона. У Москви се жури, јури, ради... има се утисак да никад не стаје, Петербург делује мирно, удобно, пријатно... И један и други су градови на рекама с безброј мостова, са стотинама позоришта, музеја, цркава...

    Украшена главна новогодишња јелка у Санкт Петербургу
    © Sputnik / Алексей Даничев
    Санкт Петербург током новогодишњих празника

    У народним пословицама - Москва је глава, Петербург - срце, или Питер се жени, а Москва се удаје. И један идруги су опевали и описали и највећи руски писци.

    „Волим те, творевино Петра“, певао је Пушкин. А у „Евгенију Оњегину“ описао га је као град балова и маскенбалова, позоришта, ресторана, монденских вечери, а живот у њему, као у „вихору светлости“. И о Москви, у којој се родио и у неколико наврата живео, у којој се оженио, писао је одушевљено. Москва му се одужила са чак 11 споменика.

    Петербург је град Бродског и Ане Ахматове, Москва - град Цветајеве и Мандељштама.

    Црвени трг, Москва
    © Sputnik / Ekaterina Chesnokova
    Црвени трг, Москва

    Москва је, рећи ће неко - велика и раскошна робна кућа, Петербург пријатна, светла, омиљена продавница у комшилуку.

    Баш такви какви су, различити а сваки посебан и изузетан, један званична, други незванична предстоница, Москва и Петербург се допуњују и чине Русију посебном, земљом богате културе, историје и традиције.

    Пренос престонице иницирала је нова бољшевичка Влада из низа социјалних и геополитичких разлога, тесно међусобно испреплетених.

    Догодило се то годину дана након што је цар Николај Други абдицирао у своје име и име свог сина, и само неколико месеци након Октобарске револуције. Одлука је увелико била условљена тиме што Москва има боље одбрамбене предиспозиције од пређашње престонице – Петрограда, чији је положај са становишта војне и спољнополитичке безбедности постао несигуран. Град се практично налази на крајњој граници Русије и постојала је претња од немачког напада на Петроград. За разлику од Москве, смештене дубоко у континенту Русије, Петроград је био много рањивији, јер је могао бити нападнут и са Балтичког мора. Поред тога, постојала је велика могућност контрареволуционарног покрета.

    Манастир Александра Невског у Санкт Петербургу
    © Sputnik / Всеволод Тарасевич
    Манастир Александра Невског у Санкт Петербургу

    Одлуку о премештању главног града донело је Веће народних комесара 26. фебруара 1918. Пре свега, евакуисане су хартије од вредности, златне резерве и стране амбасаде. Припреме су се обављале у тајности, јер се бољшевичка влада плашила како могућих бомбашких напада, тако и панике грађана.

    Бољшој театар у Москви
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Бољшој театар у Москви

    Владин воз је кренуо из Петрограда 10. марта и стигао је у Москву следећег дана. Из безбедносних разлога, светла су била искључена, а на прозорима су биле навучене завесе. Штампа је извештавала да је тим возом стигло и много наоружаних војника, а да су у вагону прве класе били представници централне совјетске владе. Заједно са Владимиром Лењином, стигли су и револуционар Григориј Зиновјев и шеф Савета народних комесара Владимир Бонч-Брујевич, за кога кажу да је организовао пребацивање Владе.

    © AP Photo / Dmitri Lovetsky
    Поглед на Фински залив и Санкт Петербург

    Истог дана, Лав Троцки је објавио да је ново руководство отишло у Москву на Сверуски конгрес совјета и да се са сигурношћу може рећи да ће бити донета одлука о преносу престонице.

    На том конгресу, одржаном 16. марта 1918. године, и званично је издат декрет о привременом премештању престонице из Петрограда у Москву.

    Улица Стари Арбат у Москви
    © Sputnik / Evgeny Biyatov
    Улица Стари Арбат у Москви

    Упркос чињеници да је то било привремено решење, Москва је задржала тај статус до данас. Од 1922. до 1991. године била је главни град Совјетског Савеза, а потом и Русије и њен политички, културни, научни, привредни, трговачки и туристички центар.

    Пре тога, у другој половини 13. века, за време кнеза московског Данила Александровича, најмлађег сина Александра Невског, Москва је већ била центар независне кнежевине.

    Поглед на Санкт Петербург и Ермитаж
    © Sputnik / Олег Ласточкин
    Поглед на Санкт Петербург и Ермитаж

    Након што је Иван Четврти, познат и као Иван Грозни 1547. године добио титулу цара и Москва је постала престоница Руског царства и тај статус је имала све до 1712. године, када је вољом цара Петра Првог главни град пренет у тек основани град Санкт-Петербург, који је чак 206 година носио ту титулу.

    Туристи на станици „Комсомољска“ у метроу у Москви
    © Sputnik / Евгений Одиноков
    Московски метро важи за најлепши у свету: Станица Комсомољска

    „Пропадање Москве неизбежна је последица успона Санкт Петербурга. Два главна града не могу једнако цветати у истој држави, као што два срца не постоје у људском телу“. И данас се многи споре око ових Пушкинових речи и питају се да ли оне и у којој мери одређују савремено разумевање две руске престонице као конкурентских градова.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    главни град, престоница, Русија, Санкт Петербург, Москва
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога