Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    11421
    Пратите нас

    Фотографије ратних дописника који су радили на првој линији фронта и борили се раме уз раме са војницима чувају успомену на највеће крвопролиће у историји – три године, 10 месеци и 18 дана Великог отаџбинског рата. Спутњик вам представља најупечатљивије моменте који су забележили ратни репортери.

    „Комадант батаљона“ Макса Алперта је једа од најекспресивнијих и најемотивнијих фотографија из Великог отаџбинског рата, симбол јунаштва. На фотографији која је настала 1942. године млађи политички комесар 220. стрељачког пука четврте стрељачке дивизије 18. армије Алексеј Ерменко предводи војнике у контранапад уместо рањеног команданта чете.

    © Sputnik / Макс Альперт
    „Комадант батаљона“ Макса Алперта

    Стручњак за фото-репортаже Макс Алперт током рата је радио и на фронту и у позадини. Фотографија која носи назив „У родно село“ настала је у Орловској области. Жене се са децом враћају кућама, не знајући шта их чека у родним местима.

    © Sputnik / Макс Альперт
    „У родно село“

    Фотографија ратног дописника Константина Симонова из 1943. године.

    © Sputnik / Макс Альперт
    Војници прелазе реку

    „Први дан рата“. Фотограф Евгениј Халдеј је 22. јуна 1941. године стигао у Москву и на путу са станице забележио историјски тренутак: становници престонице на улици слушају на радију вест о нападу фашистичке Немачке.

    © Sputnik / Евгений Халдей
    „Први дан рата“. Фотограф Евгениј Халдеј

    Рат нису само напади и борбе, него и „Успомене из мирног доба“. Ова фотографија је прославила Јакова Рјумкина који је ратовао од првог до последњег дана Великог отаџбинског рата, а његове најпознатије фотографије настале су у Стаљинграду.

    © Sputnik / Yakov Ryumkin
    „Успомене из мирног доба“

    Ипак, сви главни догађаји одвијали су се на фронту, и ратни дописници су заједно са војницима ишли у напад и учествовали у офанзивама. „Артиљеријска јединица напада непријатеља. Северни Кавказ“ – фотографија Макса Алперта.

    © Sputnik / Max Alpert
    Артиљеријска јединица током борбе, Северни Кавказ, 1943. година

    Фотограф Евгениј Халдеј је свих 1.418 дана рата прошао са фотоапаратом од Мурманска до Берлина.

    © Sputnik / Yevgeny Khaldei
    Противавионски топници чувају небо над ослобођеним Севастопољем, 1944. година

    Всеволод Тарасевич је живео у Лењинграду од 1934. године и водио је фото-дневник током блокаде.

    © Sputnik / Vsevolod Tarasevich
    Становници Лењинграда током блокаде, 1942. година

    Фоторепортер Анатолиј Гаранин је током Великог отаџбинског рата радио у листу „Слике са фронта“, бележио је борбена дејства и живот Црвене армије.

    © Sputnik / Anatoliy Garanin
    Тенковски пук пре одласка на фронт. Москва, јун 1941. година

    Позната фотографија Гарањина „Смрт војника“ једна је од најређих докумената репортаже са фронта.

    © Sputnik / Anatoliy Garanin
    "Смрт војника" Кримски фронт, април-мај 1942. године

    Гарањин је у свом раду често фокусирао на живот у позадини и људе који се нису штедели ради мирне будућности.

    © Sputnik / Anatoliy Garanin
    Аеростати на Невском проспекту у Лењинграду, 1941. година

    Најбоље фотографије носе сурову истину о рату.

    © Sputnik / Anatoliy Garanin
    Мајка заклања своје дете током пуцњаве, 1941. година

    Анатолиј Гарањин је 57 година живота посветио фотографији. Његов архив чува МИА „Русија севодња“.

    © Sputnik / Anatoliy Garanin
    Колоне војника иду на фронт из Москве, 23. јуна 1941. године

    Фотографије једног од главних фотографа Великог отаџбинског рата Евгенија Халдеја познате су у целом свету, без преувеличавања. Током Нирнбершког процеса његови радови су служили као доказ за злочине фашиста.

    © Sputnik / Yevgeny Khaldei
    Заробљени Немци на рушевинама у Севастопољу, 1942. година

    Ловачки авиони гардијског Краснознамењског ваздухопловног пука на небу изнад Севастопоља. Фотографија Евгенија Халдеја.

    © Sputnik / Yevgeny Khaldei
    Ловачки авиони гардијског Краснознамењског ваздухопловног пука на небу изнад Севастопоља. 1944. година

    Фотограф Макс Алперт је током рата боравио на Кавказу, Украјини, Белорусији, Пољској, Чехословачкој. Умео је да донесе до гледаоца суштину догађаја и да представи бол и страх који се могу доживети у рату.

    © Sputnik / Max Alpert
    Нацисти спалили белоруско село, 1944. година

    Радови фотографа са фронта постали су прави сведоци епохе. Један од њих је заробљени Немци у Подмосковљу, децембар 1941. године. Анатолиј Гарањин.

    © Sputnik / Anatoliy Garanin
    Заробљени Немци у Подмосковљу, 1941. година

    Марк Марков-Гринберг првих дана рата отишао на фронт, а од 1943. године био је дописник листа „Реч војника“. Примећивао је и најситније детаље и преносио их гледаоцима.

    © Sputnik / Mark Markov-Grinberg
    Стигла пошта совјетским војницима, други Белоруски фронт, 1944. година

    Фото-репортаже Маркова-Гринберга биле су убедљиве и задивљујуће.

    © Sputnik / Mark Markov-Grinberg
    Тенк прелази преко рова са војницима, Брјански фронт, 1942. година

    Многе фотографије војних дописника ушле су у уџбенике и енциклопедије као илустрације.

    © Sputnik / Yevgeny Khaldei
    Становници села Омољица поздрављају совјетског пилота Семјона Бојка који је први долетео у Југославију , 1944. година

    Учесница у Великом отаџбинском рату Марија Шалнева је у мају 1945. године усмеравала војну технику која се кретала Александерплацем у Берлину. Моменат је забележио Евгениј Халдеј.

    © Sputnik / Yevgeny Khaldei
    Марија Шалнева у Берлину, 1945. година

    Историјска парада Победе 1945. године и данас се повезује са снимком Макса Алперта – обележја немачко-фашистичке војске поражене на бојном пољу код зидина Кремља као знак победе.

    © Sputnik / Max Alpert
    Парада победе на Црвеном тргу, 1945. године

    А почетак рата се повезује са светлима рефлектора са фотографије Анатолија Гарина, који су осветљавали небо над Москвом 1941. године у јуну. Нико није могао претпоставити шта ускоро следи.

    © Sputnik / Anatoliy Garanin
    Рефлектори снага ПВО осветљавају небо над Москвом

    Фотографија „Знамења над Рајхстагом“ настала у мају 1945. године постала је прави симбол победе. Фотограф Евгениј Халдеј спремао се за слику још у Москви где је сашио црвено платно, а када је долетео у Берлин попео се на кров полуразрушене зграде са још три војника како би подигао заставу. Један војник је стао на сам крај крова а други га је држао за ноге.

    © Sputnik / Vladimir Grebnev
    Знамење победе над Рајхстагом у Берлину, 1945. година

     

    Тагови:
    Берлин, Црвена армија, совјетски војници, Други светски рат, Велики отаџбински рат, фото
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога