Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 400
    Пратите нас

    Изјаве западних земаља да је слетање авиона у Белорусији било принудно представљају пример лажних вести, сматра заменик представника Русије у УН Дмитриј Пољански.

    Он је поменуо заједничку изјаву шест чланица Савета безбедности УН (Велика Британија, Ирска, Норвешка, САД, Француска, Естонија), као и Белгије и Немачке, у којој се ради о „присилном слетању“ авиона компаније „Рајан ер“. Текст изјаве објављен је на Твитеру америчке мисије при УН.

    ​„Наводим овај твит, јер је објављен одмах након наших блиских консултација, где смо разговарали о овом питању и на којима сам указао колегама да износећи тврдње о принудном слетању (авиона) шире лажне вести“, нагласио је Пољански.  

    Одговарајући на питање да ли треба покретати неку додатну истрагу, он је рекао да су предузете мере за истрагу инцидента више него довољне.  

    „Белорусија је од самог почетка била спремна да свима пружи све потребне информације. То је било јасно из изјаве министра спољних послова земље (Владимира) Макеја. Чуо сам да и ИКАО спроводи истрагу овог случаја. Верујем да је то засад више него довољно“, констатовао је Пољански.

    Он је приметио да свака истрага губи смисао ако су западне земље већ одредиле починиоце и увеле санкције. Такође је навео да је увођење санкција Минску пре резултата истраге неодговорно.

    „До сада није било истраге, али већ постоје санкције. Закључци су већ донети, починиоци су објављени. Не знам какав смисао има истрага, ако су западне земље већ све решиле“.

    Пољански је додао да ће бити нека истрага. „Као што знате, Међународна организација за цивилно ваздухопловство ће покренути истрагу. Али говорити од самог почетка да је ово принудно слетање, осудити га, увести санкције без икакве истраге је апсолутно неодговорно. И ми не разумемо аргументе наших европских и америчких колега када раде такве ствари“, рекао је Пољански.

    Дипломата је додао и да Русија неће водити истрагу о принудном слетању авиона компаније „Рајан ер“, јер је то унутрашње питање Белорусије.

    Пољански је додао да нису тачне информације о наводном присуству руског агента у авиону компаније ‘Рајан ер’.

    „Нисмо били у току и не можемо пратити сваки авион у ваздуху. Што се тиче извештаја о руском агенту у авиону, то су лажне вести“, истакао је он.

    Руски дипломата је објаснио да је приведени Роман Протасевич био војник неонацистичког украјинског батаљона „Азов“, због чега се налазио на међународној потерници.

    „Господин Протасевич је заиста блогер, али пре тога је ратовао у Украјини, борио се у батаљону ‘Азов’, у неонацистичким и екстремно десничарским групама“, рекао је он. „Мислим да је то био разлог због којег су белоруске власти тражиле издавање међународне потернице за његово хапшење. Он се налази на међународној потерници“.

    Инцидент са принудним слетањем у Минск

    Авион компаније „Рајан ер“, који је летео из Атине за Виљнус, принудно је слетео 23. маја на аеродром у Минску због саопштења да је подметнута бомба. На лице места су упућени деминери. Информација о минирању није потврђена, а Истражни комитет Белорусије саопштио је да је покренуо кривични поступак због лажне дојаве о бомби.

    Белоруски борци за људска права саопштили су да је оснивач канала на Телеграму „Некста“, који се у Белорусији сматра екстремистичким, Роман Протасевич, летео овим авионом и да је приведен приликом провере докумената на аеродрому у Минску. Протасевич је у овој земљи стављен на списак лица умешаних у тероризам. Против њега је покренут кривични поступак по неколико основа, укључујући и за „организовање масовних нереда“. Њему прети казна до 15 година затвора. Заједно са Протасевичем, у Минску је приведена и држављанка Русије Софија Сапега.

    Белорусија је, са своје стране, саопштила да је саопштење о минирању авиона стигло на електронску пошту минског аеродрома. Командант посаде сам је донео одлуку да слети у Минску. Није се радило ни о каквој принуди, саопштио је командант белоруских ваздушних снага Игор Голуб. Белорусија је спремна да преда снимке диспечера како би потврдила да је у праву. Међутим, како је саопштило Министарство спољних послова Белорусије, за сада ниједна европска земља није изразила жељу да се са њима упозна.

    То је изазвало критику Запада, иако се пракса принудног слетања авиона дешавала и раније. Најзначајнији случај било је присиљавање авиона боливијског председника Ево Моралеса да слети у Беч 2013. године. Разлог за то су биле гласине да се заједно са председником у авиону налази и бивши агент ЦИА Едвард Сноуден, који је у Сједињеним Америчким Државама оптужен за одавање државних тајни.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    принудно слетање, истрага, Белорусија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога