Драги читаоци, част нам је да вам саопштимо да Глас Русије мења своје име и прелази на нови вебсајт. Сада ћемо се звати Спутник, новинска агенција и радио. Све наше најновије информације наћи ћете на адреси: http://rs.sputniknews.com. Молимо вас да ажурирате ваше веб адресе и останите са нама!
5 мај 2011, 14:47

„Варљиво сунце-2“: Потрес смрти и потрес живота

 „Варљиво сунце-2“: Потрес смрти и потрес живота

Познати руски режисер Никита Михалков завршио је свој осмогодишњи рад на грандиозној филмској епопеји „Варљиво сунце-2“. 5. маја, уочи Дана победе над хитлеровским фашизмом у Другом светском рату, у руске биоскопе је стигао завршни филм „Цитадела“.

 Главна тема филмске епопеје „Варљиво сунце-2“ јесте осмишљавање рата као таквог. „Колико је људи ратовало, толико је ратова и било. Наш задатак је управо да покушамо да сјединимо ове милионе ратова у један,“ изјавио је Никита Михалков. И због тога се одлучио на нешто што изгледа незамисливо: „оживео је“ јунаке свог филма „Варљиво сунце“ из 1994. године. Он је био најуспешнији у биографији режисера: осим мноштва различитих награда удостојен је награде „Оскар“ америчке филмске академије и Велике награде жирија Канског филмског фестивала. Драма „Варљиво сунце“ говори о периоду стаљинистичких репресија из 1930-их година. Главни јунаци овог филма, „које је уморио вођа-сунце“, гину...

„Варљиво сунце-2“ говори о 40-им годинама, кад је Совјетски Савез ступио у борбу с хитлеровским фашистима, који су га напали без објаве рата. У овој филмској епопеји има два филма: први је „Предстојање“ – то је ужас првих дана рата, горчина првих пораза. „Предстојање“ су гледаоци видели пре тачно годину дана. Данашња премијера – „Цитадела“ представља наду у Победу након прекретнице у току ратних дејстава 1943. Године.

...У паклу рата као обичан војник казненог батаљона нашао се бивши војсковођа Котов, који је проглашен за „народног непријатеља“ и који је прошао кроз стаљинистичке логоре. Ову улогу је, као и у филму из 1994. године одиграо сам режисер. Међутим, Котово мора да се бори не само с фашистима, лични рат главног јунака се не завршава Победом над фашистичком Немачком. Сад он ступа у борбу за себе – за своје часно име, за веру и љубав. Људи као што је Котов су по мишљењу режисера, заиста права цитадела – ослонац нације, њен бедем и тврђава.

„Филмски диптих „Предстојање“ и „Цитадела“ подсећају на утичницу и утикач: светлост се појављује само кад једно уђе у друго,“ овако је у интервјуу за „Глас Русије“ своје филмове окарактерисао Никита Михалков.

 

Први део је потрес смрти, - каже режисер. – Други је потрес живота. Док је први део граница између живота и смрти, други део је граница између смрти и живота.И што је врло важно за схватање филма: он је фолклорни, врло руски, зато што се у њему дешава много необјашњивог с општеприхваћене тачке гледишта. Чини ми се да сам овом филму дао димензију, које код нас још није било – метафизички приступ ономе што се дешава: први део „Предстојање“ представља метафизику уништења. Други део – „Цитадела“ – метафизику стварања.

Никита Михалков се нада да ће после гледања филма „Цитадела“ и публика и критичари, сви они који пре годину дана нису до краја схватили филм „Предстојање“ и који су се обрушили на њега с критиком, - постати свесни главне претпоставке његовог рада: „животна срећа је у самом животу“.

 

         Ни народ, ни земља, - наставља режисер, - не могу да тврде да знају шта је рат ако нису ратовали на својој територији са спољним непријатељем. И у овом смислу је за мене врло важно да уронемо у ужас рата у својој домовини. То је прва ствар. И као друго, чини ми се да о свом животу често судимо на основу живота оних који живе боље од нас. И ово изазива огроман број проблема – бесмислених и апсурдних. А ако се упореди с оним што се дешавало 1941. године – поглед је потпуно другачији...

         „Надам се да ће се људи сетивши се прошлости замислити над тим како живе сад,“ додао је Никита Михалков.

         На филму су ангажовани најбољи глумци савременог руског филма. Скоро сви су се одрекли каскадера.

О размерама ове филмске епопеје говоре и следеће чињенице: режисер је прегледао километре филмских хроника, проучио је на хиљаде докумената из ратног времена, сећања и писма људи с фронта. Битке је истовремено снимало 6 камера. У својству декорације направљене је прави мост преко реке и храм, који су у току филма срушени. Овај филмски пројекат је најскупљи у иторији нове Русије – укупан буџет филма износио је 55 милиона долара.

  •  
    и подели