Драги читаоци, част нам је да вам саопштимо да Глас Русије мења своје име и прелази на нови вебсајт. Сада ћемо се звати Спутник, новинска агенција и радио. Све наше најновије информације наћи ћете на адреси: http://rs.sputniknews.com. Молимо вас да ажурирате ваше веб адресе и останите са нама!
Бранко Жујовић
15 септембар 2011, 11:04

Брамерц и тихи притисци Хашког трибунала

Брамерц и тихи притисци Хашког трибунала

И без Брамерцове посете, Србија је држава која покушава да поједе саму себе, уверена да ће тако добити на европској тежини

Иако се већина медија у Србији трудила да посету Сержа Брамерца пропагандно разблажи, приказујући је као одавање хашког признања Србији, извесно је да је главни тужилац Хашког трибунала Београду испоручио нови сет, овога пута тихих захтева.

Хашки трибунал нема времена за испразну дипломатску конзумацију самодовољног српског евроентузијазма. Поништене пожутеле хашке потернице, наследило је интересовање Хага за јатачке мреже и помагаче бивших хашких бегунаца. Јер, за Вашингтон и Брисел као да је од кључне важности да докажу да је Србија била саучесник или макар пасивни помагач тог политичког лова.

Српски домаћини, осим посипања европским пепелом, нису рекли ништа Брамерцу. Србија као да је хиљадама светлосних година далеко од идеје да Хашком трибуналу саопшти да, после свега, више није спремна на политичке злоупотребе уценама. О претпоставци невиности у случајевима Ратка Младића или Радована Караџића, да не говоримо.

Комоција српских политичара у давању изјава без реалне политичке супстанце, просто иритира. Тако је српски предедник и пред Брамерцом упорно понављао бесмислице да је Србија “данас један од кључних чинилаца безбедности у Југоисточној Европи” и да све то “доприноси политици регионалног помирења”.

Али, Србија – тај кључни чинилац балканске безбедности, када већ говоримо о злочинима, никада није била даља од истине о својим грађанима, који су уз оновремена озбиљна сазнања ЕУ и САД, завршили у хорору албанског тероризма који називамо “жутом кућом”. Кључни чинилац балканске безбедности немоћан је и пред аргументима силе Рамуша Харадинаја, којој ни Хашки трибунал напросто не може ништа.

Тај кључни чинилац моћи ће само немо да посматра, ако ЕУЛЕКС, КФОР и РОСУ одлуче да на преостала два административна прелаза силом инсталирају албанску царину. Уосталом, зар кључни чинилац балканске безбедности није сам позвао ЕУЛЕКС у своју јужну покрајину, као статусно тобоже неутралну мисију ЕУ?

Да ли ће Београд икада питати Хашки трибунал хоће ли и у Хрватској, са истим жаром, трагати за јатацима Анте Готовине? Или ће мирно допустити да се политичка кола њене нелогичне евроатлантске политике сломе на старцу Браниславу Младићу?

И без Брамерцове посете, Србија је држава која покушава да поједе саму себе, уверена да ће тако добити на тежини. Оно што се представља њеном политичком елитом, косовски проблем види искључиво кроз изборну, а не државну диоптрију. Зато је у српској политици савршено логично говорити да је Косово Србија, а корачати ка Бриселу кроз блато до грла.

Зато је савршено логично и фрљати се фразама високоморалног набоја, а истовремено се интегрисати у политички систем који морал презире или га селективно упражњава на више интересних нивоа истовремено.

Зато је ваљда савршено логично посету Сержа Брамерца представљати као велику, китњасту хашку честитку проевропској Србији, том фактору безбедности који ни на десету годишњицу терористичког напада на Америку тој истој Америци не сме ни да помене своје полицајце убијене у терористичким нападима, а камоли да пита Брамерца о сличним случајевима.

 


  •  
    и подели