Драги читаоци, част нам је да вам саопштимо да Глас Русије мења своје име и прелази на нови вебсајт. Сада ћемо се звати Спутник, новинска агенција и радио. Све наше најновије информације наћи ћете на адреси: http://rs.sputniknews.com. Молимо вас да ажурирате ваше веб адресе и останите са нама!
22 јануар 2014, 16:25

Поражавајућа резолуција Европског парламента у сенци почетка преговора

Поражавајућа резолуција Европског парламента у сенци почетка преговора

Резолуцијом од 16. јануара ЕУ је Србију, између осталог, подсетила и да има нерешено гранично питање са Хрватском и да треба да се ангажује на решавању проблема у функционисању БиХ.

Европски парламент 16. јануара усвојио је резолуцију о Србији, која је остала у сенци отварања претприступних преговора. Јавност ни приметила није овај необавезујући, али врло важан документ. Резолуцијом, која је за Београд благо речено поражавајућа, јасно је изражена воља главних политичких струја у ЕУ.

Споља гледано лако је уочити да су очекивања све израженија, а да ће захтеви временом постајати све ригорознији. Резолуцијом, за коју је гласало 528 посланика, уз 43 против и 51 уздржаног, од Србије се сада, уз нормализацију односа са Приштином, тражи и ангажовање на решавању проблема функционисања Босне и Херцеговине. Све како би се, тобоже, омогућио једнак третман свих етничких заједница приликом кандидовања за Председништво и Представнички дом парламента БиХ, у складу са одлуком Европског суда за људска права у случају Сејдић - Финци.

Ако прескочимо уобичајену куртоазију Димитриоса Куркуласа, који је у име Савета министара похвалио такозвани напредак Србије у односима са Приштином, расправа је била политичка грозомора са тематским шавовима на исходу Другог светског рата. Расправа је у ствари била изношење политичких ставова који су се често преливали у захтеве. Ти захтеви у будућности би сваког часа могли да буду стављени пред Београд.

Чуло се да ће Србија морати да мења устав, јер у њему стоји да је „Косово“ део њене територије. Хрватски посланици острвили су се на рехабилитацију вође једног од два српска антифашистичка покрета отпора у Другом светском рату, армијског генерала Драгољуба Михаиловића, наводно непризнавање ратних злочина, одбијање објављивања података о несталима и враћање опљачканог блага.

Иза те салве контрадикторности и нелогичности, уследила је поента Тонина Пицуле: српске власти морају да се суоче са решењем граничног питања са Хрватском. Србија је зато позвана да уложи више напора да реши преостала питања са Хрватском, пре свега у погледу несталих, демаркације граница и процесуирања ратних злочина.

Мађарски посланик изнео је тврдњу о угрожености Мађара у Војводини, а када је реч о самим преговорима, Срија је позвана да обезбеди парламентарни надзор над преговорима и да омогући укључивање цивилног друштва у процес приступања. Од ње је затражена и политичка подршка сексуалним мањинама на највишем нивоу.

Власти у Београду позване су и да се, како је написано, позабаве проблемом трауматичног наслеђа насиља из деведесетих година, као део дугорочне стратегије да се спречи поново избијање насиље и безакоња. Уз то, посланици Европског парламента Србији посебно препоручују да у процесу реституције предност даје враћању имовине у натури, а не новцу.

Истиче се и да су потребне реформе и политичка воља за реформу јавне управе, побољшање наплате пореза, измене закона о планирању и изградњи и унапређење пословне климе. Власти се позивају и да наставе сарадњу са Хашким трибуналом, као и да побољшају програм заштите сведока да би се омогућили неометани процеси за ратне злочине.

Уз све ово, оцењено је и да Србија није довољно учинила у домену животне средине и климатских промена. Истакнуто је још доста тога: да Србија заостаје за другим земљама кандидатима по коришћењу обновљивих извора енергије, од ње се тражи да елиминише наслеђе тајних служби из комунистичког доба, између осталог да отвори архиве бивших тајних служби (УДБА). Поред тога, посланици су се заложили и за политичку и правну рехабилитацију жртава бивших диктаторских режима.

Говорило се и о потреби да Словачка, Грчка, Румунија, Кипар и Шпанија ипак признају независност јужне српске покрајине, али су неки од посланика из тих земаља поновили да њихове земље неће признати једнострано проглашење независности у Приштини, између осталог због тога што би то потпирило сепаратизме широм Европе. Из редова холандских посланика чуо се усамљен глас да ЕУ ништа није учинила да помогне Србији да се извуче из тешке економске кризе и сиромаштва, изазваних европском и светском кризом и то је све.

Био је ово кроки дешавања на веома важном заседању Европског парламента, које скоро да је прећутано у Србији. Усвојена резолуција више је упозорење, него подстрек. Може ли се, након овакве расправе, веровати у искреност европског добросуседства и сарадње? Или ја једноставно не разумем логику европског опхођења. Нарочито оног према Србији.

Док сам читао резолуцију из Брисела, сетио сам се наших драгих пријатеља из Француске. Супруга мог уваженог колеге је ћерка бившег посланика из редова француских конзервативаца. Када смо се недавно видели, после паузе од неколико месеци, рекла ми је да како искрено и снажно верује у будућност ЕУ. Једино нас, додала је, плаши то што ће економија Велике Британије ускоро постати водећа у Европи. Само је то горе од вођства Немачке. Европска логика за мене остаје недокучива.

  •  
    и подели