Први светски рат: уписати личну причу у општу

Обележавање стогодишњице од Првог светског рата биће повод за организовање научних конференција, издавање монографија и на крају крајева политичких манипулација. Али, што је мања вероватноћа поседети своме деки на коленима и питати „Деко, причај ми о рату?“ (а у случају са Првим светским ратом то је немогуће), тиме већу цену има свака „лична историја“ славних предака.

Славним-прецима.срб – име је интернет портала који је створен уз помоћ државе. Он сакупља скениране фотографије и документа из ове епохе: ту је и фотографија са венчања српског официра и писмо војника који је био у заробљеништву, војне књиге и одлуке о додељивању државних награда. Сећање на људе који су ратовали и штитили земљу, ону која подсећа на стихове Николаја Гумилева о Русији „земљу која је могла постати рај“, али је „постала станиште ватре“. Говори координатор пројекта Александар Василић:

На тај начин ће грађани моћи да се у времену након сто година поново придруже својим прецима у заједничким мислима. Ми смо овим пројектом хтели да позовемо грађане да на овај начин учине видљивим своје претке који су учествовали у Првом светском рату. Првенствено позивамо грађане Србије, Србе у региону и дијаспори да се укључе у пројекат али свакако и наша браћа Руси такође могу да достављају фотографије својих предака ако су учествовали у ратним збивањима на територији Србије од 1914. године и касније.

Слични пројекти постоје у Русији. Један од њих је и „Хероји Првог светског“, који постоји још од 2010. године. Говори његов аутор Константин Пахаљук, стручњак за историјска питања „Руског војно- историјског друштва“:

Историја се често своди на набрајање битки: пук је пошао туда, потом онуда, шема, карте... То је прилично досадно. Желели смо да представимо битке кроз подвиге руских војника и официра, кроз лично учешће. На пример, сећање на генерала Сљусаренка, хероја Првог светског рата који је спасио Прву армију 1914.године од погрома у Источној Прусији. Већ 6 генерација мушкараца из рода Сљусаренка повезани су са армијом. Његов отац је војевао у Руско-турском рату, а он сам херој је Првог светског рата, његов зет - Грађанског, син зета је био учесник Другог светског рата, а унуци данас служе у оквиру Балтијске флоте.

Слични пројекти нису део академске историје, иако се на основу њих могу објављивати и озбиљни чланци и анализе- примећује Константин Пахаљук. Али, имају и важан задатак- да се свака лична прича и породична историја упишу у једну општу, како би јавност била упозната са историјом Првог светског рата, која ни у којем случају не би смела да остане безлична.