Драги читаоци, част нам је да вам саопштимо да Глас Русије мења своје име и прелази на нови вебсајт. Сада ћемо се звати Спутник, новинска агенција и радио. Све наше најновије информације наћи ћете на адреси: http://rs.sputniknews.com. Молимо вас да ажурирате ваше веб адресе и останите са нама!
25 април 2014, 20:23

Српске коре за питу од Москве до Владивостока

Српске коре за питу од Москве до Владивостока

У време док се Наташа Видеканић школовала у Москви, приметила је да нашим људима који живе у Русији често недостаје домаћа храна. Иако се много наших прехрамбених производа може наћи у руској престоници, коре за питу се нису налазиле међу тим намирницама. А пите су ипак нешто без чега се тешко може замислити било која балканска трпеза.

Тако је почела прича о нашим људима који живе у Москви и баве се производњом кора за питу. Своје производе Наташа и њен муж продају од Москве до далеког Владивостока. Наташу питамо како су започели производњу у Москви?

Пре 4 године, док смо још живели у Београду, решили смо да отворимо производњу кора за питу, иако професионално нисмо из тих вода, ни ја ни мој муж. Он је радио у банци, а ја сам држала козметички салон. Када је постало јасно да слабо иде посао у мом козметичком салону, продала сам га и тај новац уложила у машине за коре.

Традиционална руска трпеза је као и српска, трпела утицаје са Блиског истока и Кавказа. Ипак, коре за питу и уопште пите какве ми имамо, нису део руске кухиње. Коме су онда заправо најпре намењени ваши производи, како налазите пут до купаца?

Нисмо урадили истраживање тржишта и нисмо знали да Руси не знају шта су коре и не знају шта да раде са њима. Ипак, имали смо информацију да се у Москви продају, доста скупе грчке коре. Полезећи од те информације, односно претпоставке, ми смо мислили да ћемо да успети са много нижом ценом, добрим квалитетом. Такође, надали смо се да ћемо Русе да навикнемо на коришћење тих кора.

Да ли се бавите организовањем неких презентација, да ли и како подучавате руске домаћице да праве пите?

Ми имамо само производњу, немамо малопродају. Односно немамо простор где бисмо одржавали те презентације, већ смо направили два сајта на којима се налазе блокови са видео рецептима где сам ангажовала српске куваре да направе видео презентације на руском да би руске домаћице виделе како се праве наше пите.

Да ли се бавите искључиво производњом кора или имате још неке производе?

Прве две и по године смо правили само коре. Међутим, пошто смо видели да много њих, без обзира на наше видео рецепте, не зна да направи никакву питу, онда смо на тржиште прошлог јуна избацили и пет врста готових, замрзнутих пита. Ове се пите доста добро купују, радо их купују и Руси и наши људи са простора бивше Југославије, који живе у Русији. Имамо зељаницу, питу са сиром, са месом и са вишњама, бурек са месом. Ово је комерцијално паковање које иде у радње, супермаркете у плеховима за једнократну употребу.

Колико је једноставно, односно компликовано наћи купца на огромном руском тржишту? Ваши производи су нашли своје купце чак и у далеком Валдивостоку...

Што се тиче продаје, то нам је ишло јако тешко у почетку. Продају радимо сами, нисмо ангажовали никакве менаџере, јер је то јако скупо у Русији. Тај део посла углавном одрађујем ја. Сваки ланац има свој сајт, путем којег можете да пошаљете вашу понуду и ја уствари, то тако радим. И од 100 фирми, тек једна или две на пример, узму да пробају наш производ. И ако им се допадне, тако ми продајемо наше производе...

Углавном не продајемо наше коре и пите у Москви. 95% наше продаје иде по регионима, продајемо широм Русије, буквално до Владивостока. Није тржиште интересантније у Владивостоку, мислим да је управо супротно, да је у Москви много боље тржиште. Али, сваки трговински ланац у Москви тражи да се плати „улаз“. Значи, у старту морате ви њима да платите између осталог и „ретро-бонус“ да би они продавали вашу робу. По регионима то није тако, тамо ланци једноставно продају вашу робу.

За крај, реците нам нешто о машинама које сте поменули на почетку. Колико се разликује процес производње кора данас у односу на ранија времена?

Раније су се коре у Србији правиле традиционално, развлачиле су се искључиво ручно на великом столу. Последњих десетак година појавиле су се машине које потпомажу у том процесу. И даље је у том процесу кључни фактор човек који мора да зна да развлачи тесто, односно коре. Али он то не ради сад око стола, него ради на транспортеру те полуаутоматске машине. Транспортер преноси коре испод хаубе грејача где се оне суше.

Под број један- одлучујући фактор је брашно које мора да буде најбољег квалитета. Кора мора да буде еластична и управо то искључиво зависи од квалитета брашна. Ми смо једно годину дана у Русији трагали за врстом брашна које нама одговара и сад смо се определили и користимо искључиво брашно произведено у једној конкретној фабрици.

Постоје индустријске коре, те грчке. То су коре које се праве на аутоматској машини. Код нас, као што сам рекла, човек развлачи те коре и он сам штелује дебљину коре и температуру.

Ми не стављамо скроб, док се грчке коре посипају скробом да се не би лепиле, јер се ради на аутоматској машини. Скроб није штетан по људско здравље, али кад их испечете, те коре, односно тај производ- пита или баклава ће бити жилава. У састав наших кора улазе само потпуно природни састојци- брашно, вода, мало соли. Ми не стављамо ни конзерванс, никакву масноћу, за разлику од грчких кора.

  •  
    и подели