Драги читаоци, част нам је да вам саопштимо да Глас Русије мења своје име и прелази на нови вебсајт. Сада ћемо се звати Спутник, новинска агенција и радио. Све наше најновије информације наћи ћете на адреси: http://rs.sputniknews.com. Молимо вас да ажурирате ваше веб адресе и останите са нама!
30 јануар 2015, 15:38

"Провидни" грађани Европе

"Провидни" грађани Европе

"Колико провидан треба да буде путник авиона?" – ово иронично питање је ових дана поставио аустријски "Wiener Zeitung". Повод за оваква размишљања листа представљала је дискусија на дводневном састанку министара унутрашњих послова и правде земаља ЕУ, који је 29. јануара отворен у летонском главном граду – Риги.

Летонија, као што је познато, сад председава Европском унијом. Главна тачка дневног реда била је тема борбе против тероризма у светлости терористичких актова које су почетком јануара починили радикални исламисти у Паризу.

"Љубитељ далеких путовања или потенцијални терориста?" - размишља у свом коментару поменути "Wiener Zeitung". За одговор на ово питање Европска унија, по речима листа, намерава да дâ себи рок од 5 година. Ради се о томе што управо толико треба да се чувају лични подаци лица која приликом свог кретања по свету дају предност машрутама које воде небу под облаке. Нијанса ироније у размишљањима аутора коментара није случајна. Тема прикупљања личних података грађана јединствене Европе, једноставније речено – праћење њиховог приватног живота, у току последњих година је постала једна од најактуалнијих и истовремено најболнијих у друштвеним дискусијама.

Разматрање овог питања је било посебно актуелно и на ришком састанку високих функционера који служе европској Темиди – првом после трагичних догађаја који су се почетком јануара десили у Паризу. Ако се, истина, не рачуна неформална размена мишљења низа министара Европске уније који су учествовали у маршу у знак сећања на жртве терористичких актова који је одржан у Паризу 11. јануара. Они су се већ тада, у принципу, дотакли свих оних проблема који су постали предмет разматрања у Риги. Питање прикупљања личних података путника који путују кроз ваздух помињано је као један од хитних проблема. Ради се о потреби да се убрза увођење јединственог система за размену информација о авиопутницима Passenger Name Record, PNR, између држава Шенгенске зоне и свих земаља-чланица ЕУ.

Сад у различитим земаљама Европске уније раде национални системи, а у неким државама Шенгена уопште нема прикупљања података о путницима који долазе. И раније је било предлога за увођење јединствног система PNR у ЕУ. Против је био Европски парламент, између осталог – фракције социјалдемократа, либерала и „зелених“. Суштина идеје се састоји у томе да авиокопаније треба да предају специјалним службама податке о путницима у доласку и одласку, као што су: име, адреса, број кредитне картице – укупно 42 параметра. Подаци треба да се чувају 5 година. Питање да ли овакав поредак треба да се односи на путнике на домаћим линијама јединствене Европе је засад спорно.

Тешко је рећи да ли ће се променити став садашњих посланика. Стручњак за унутрашње послове фракције "Зелених" у Европском парламенту Јан Филип Албрехт (Jan Philipp Albrecht), на пример, сматра да је овакво прикупљање личних података сувишно. И пре терористичких актова у Паризу било је лако пронаћи ко и којим авионом лети, рекао је говорећи у Европском парламенту. Основни подаци путника наводе се приликом куповине карте. То дозвољава да се прате прелетања свих оних који су већ под сумњом. Треба концентрисати пажњу управо на њих, односно на стварну опасност, рекао је Албрехт у закључку. У сваком случају, учесници ришког састанка су се скоро "једногласно", по речима медија, изјаснили за убрзано увођење система PNR.

А у Немачкој је у овој ситуацији на једно од првих места избила тема раније одбаченог нацрта закона за прикупљање и чување података о телефонским разговорима и интернет-конекцијама свих грађана без изузетка, чак и оних који нису под сумњом. Представници руководства блока ХДС/ХСС су се изјаснили за усвајање закона независно од става Европске уније. Међутим, ова идеја засад не ужива популарност. Сукоб интереса безбедности и прокламованих вредности није нов, рекао је у разговору с нама шеф катедре за политику ЕУ Института за међународне односе МИП РФ професор Олег Барабанов.

То се уклапа у општу линију јачања контроле над животом грађана у целом свету и коришћења интернета и нових технолошких могућности. То је извесна општа тенденција. Међутим, природно је да она противречи традиционалном схватању демократије. У овом случају – принципу немешања државе у приватни живот. Овде видимо како сврсисходност безбедности, која је сасвим јасна и неоспорна, долази у противречност с демократским правима.

Треба истаћи да озлоглашено "традиционално" схватање европске демократије, како истичу многи стручњаци, поред свих својих плусева има и наличје. То је – традиционална за исту ову Француску, слобода карикатура, чији провокативни карактер аутори ни не крију, исто тако традиционална, по угледу на главног атлантског партнера, подршка снага опозиције уз игнорисање воље становника читавих земаља и региона, као, рецимо, на истоку Украјине, а пре тога на Криму, и непромишљено примање миграната.

Последицу свега овога представљају крвави сукоби и испади терориста – већ у самој Европи. Можда ће специјалне службе успети да једном остваре потпуно "просветљавање" својих грађана. Само тешко да ће успети да проникну у дубину њихових мисли и намера. Таквог параметра нема у личним подацима.

  •  
    и подели