Слушајте Sputnik
    Фудбал
    Преузмите краћи линк
    0 10
    Пратите нас

    Интер се појачао, Милан доживљава нову младост, Лацио је опасан као некада, Наполи има осцилације с Ђенаром Гатузом, али италијанским фудбалом и даље владају клубови који имају епитете „Старе даме“ и „Богиње провинције“.

    Бар је тако у престижном такмичењу Купа Италије, где ће се у финалу састати Јувентус и Аталанта.

    Клуб из Торина није тако опасан као некада, легендарни Андреа Пирло још није похватао све конце тренерског посла, али је стигао на корак од освајања првог трофеја у тој улози, пошто је његов тим успео да елиминише Интер.

    Тешке две утакмице, на крају укупан резултат од 2:1Јувентус је показао да је и даље опасан, да је легендарни Ђанлуиђи Буфон и даље у феноменалној голманској форми, као и да је Кристијано Роналдо гладан голова.

    Са друге стране, Аталанта наставља да помера границе и стигла је до првог финала Купа Италије још од 1963. године, када је и освојила тај трофеј.

    Тим из Бергама је у последњих неколико година право освежење за светски фудбал, игра лепо, компактно, без великих звезда тренер Ђанпјеро Гасперини је успео да направи спектакуларан тим који је способан да сваком ривалу спакује велики број голова.

    Наполи је добро прошао у полуфиналу, Аталанта је победила са 3:1 у реванш мечу, пошто је први окончан без голова, али је „Богиња“ била апсолутно доминантан ривал и њена победа ни у једном тренутку није се доводила у питање.

    Њен резултат долази до изражаја када се у обзир узме чињеница да је град Бергамо био жестоко погођен пандемијом вируса корона, те да је сама Аталанта много трпела због прекида прошле сезоне у којој је истицала кандидатуру за највеће изненађење Лиге шампиона.

    Гасперинијев тим је у овој сезони показао да ништа није било случајност или сплет околности, Аталанта и даље игра свој препознатљив фудбал, нападачки, атрактиван, без страхопоштовања за звучније ривале, што даје додатну драж најважнијој споредној ствари на свету.

    За трофеј ће се у Купу Италије борити 19. маја, са Јувентусом, свакако фаворитом и екипом од које се очекује да осваја титуле.

    Са Аталантом то није случај, свака победа је злата вредна, ствара своју посебну причу и утиче на то да Бергамо не остане упамћен по ужасним сценама из пандемијских околности, већ по менаџерском умећу Гасперинија и фудбалском таленту његових изабраника.

    За сам фудбал је прелепо видети да неки клуб није само „изненађење за једну сезону“, већ да има перспективу да постане важан у ширим оквирима, како на домаћој, тако и на европској сцени, као вид освежења и инспирације за све, условно речено, „мале клубове“.

    ► Сви „ратови“ Ненада Лалатовића

    ► Бивша девојка фудбалера Бајерна пронађена мртва, сумња се на самоубиство

    ► Србин изабран за играча месеца у Шпанији, а цена му је порасла на 30 милиона!

    Тагови:
    Италија, фудбал, Јувентус, Аталанта
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога