Београд+ 37°C
Ниш+ 37°C
Слушајте Sputnik
    Неизвесна судбина српских локалних медија

    Појачан притисак на медије у Србији

    © AFP 2017/
    Србија
    Преузмите краћи линк
    0 19504

    У Србији је остварен напредак у истрази убистава истакнутих новинара, али је и појачан притисак на медије. У процесуирању ратних злочина није видљив већи напредак, а дискриминација мањина и даље постоји, оценила је организација Амнести интернешенел (АИ).

    "Влада је појачала притисак на медије. Јавни коментари у којима је критикован одговор власти на поплаве у мају уклоњени су са владиних вебсајтова, а критички појединци позивани су на 'информативне разговоре' у полицији", наводи се у извештају АИ о стању људских права у свету у 2014. години, који је данас објављен.

    Организација наводи и случај хакерског обарања сајта Пешчаника после објављивања текста о наводном плагијату докторског рада министра унутрашњих послова, преноси агенција Бета.

    У извештају се подсећа и да су настављене истраге о убиствима новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића и да су подигнуте оптужнице за убиство Ћурувије против четири особе, укључујући бившег шефа државне безбедности Радомира Марковића.

    АИ указује и на незаконито хапшење и депортовање 11 чланова покрета за људска права Фалун Гонг, уочи самита с Кином у децембру, пошто је њихов скуп против кинеских власти отказан.

    Када је реч о проблему присилних нестанака, АИ оцењује да упркос ексхумацији тела 53 косовска Албанца из гробнице у Рашкој, и даљим истраживањима у Батајници, где је ексхумирано више од 800 тела, "нема напретка у привођењу правди оних који су организовали пренос тела с Косова".

    Ромска насеља су била несразмерно погођена поплавама, а тридесет једном Рому, међу којима је било дванаесторо деце, ускраћен је приступ пријемним центрима у Београду, уместо чега су смештени у ратна склоништа без воде и санитарног система.

    Претње и напади на припаднике ЛГБТ популације нису ефикасно истражени, а ретки су случајеви суђења за злочине из мржње, оценила је та организација.

    АИ наводи пример портпарола Противтерористичке јединице МУП-а Радомира Почуче, који је позвао фудбалске навијаче на линч жена у црном. Против њега је подигнута оптужница за угрожавање безбедности, али не и за родну дискриминацију, тако да "мотив мржње није узет у обзир".

    У извештају се подсећа и да су, после инцидента с беспилотном летелицом на фудбалској утакмици Србија — Албанија, најмање 33 објекта у власништву Албанаца била мета напада.

    Од јануара до октобра готово 19.000 српских држављана тражило је азил у земљама ЕУ, а око 13.000 миграната је поднело захтев за азил у Србији.

    "Само пет подносилаца захтева је добило азил до средине децембра, а у процесу утврђивања избегличког статуса нису испоштоване процедуре прописане Законом о азилу. Гранична полиција наводно враћа потражиоце азила и мигранте у Македонију", наводи АИ.

    Тагови:
    Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога