Београд+ 37°C
Ниш+ 37°C
Слушајте Sputnik
    Швајцарски франак

    Клијенти банака одбацили предлог НБС о „швајцарцима”

    © freeimages / rolve
    Србија
    Преузмите краћи линк
    0 31511

    Удружење банкарских клијената „Ефектива” одбацило је данас моделе Народне банке Србије (НБС) за решавање проблема кредита у швајцарским францима као неповољне и недовољне, уз образложење да је јасно да после дуже од месец дана НБС нема ни снаге ни воље да се извуче из банкарске стеге и утицаја.

    Један од модела за решења проблема које је Народна банка понудила је да кредити остану индексирани у швајцарским францима, али да се каматна стопа на годишњем нивоу снижава за један одсто.

    Тако би се износ месечне рате изражен у швајцарским францима снижавао за 20 одсто уговореног износа у периоду од 36 месеци од дана закључења анекса уговора.

    Председник Удружења банкарских клијената „Ефектива” Дејан Гавриловић, у разговору за Спутњик каже да би смањење каматне стопе за један одсто некоме можда могло да помогне, али да то зависи од висине кредита, рока отплате и тренутне камате, па су олакшице за грађане минималне.

    „Ово остало све не представља никакву олакшицу, то је све и даље у корист банака. Продужење рока отплате, пребацивање на балон, балон кредити, пребацивање на крај отплате. То грађанима ништа не значи. Ово се у јавности представља као олакшица за клијенте, а оно то заправо није. Они их називају олакшицама, а видећемо колике су то олакшице када прође период њиховог важења", каже Гавриловић за Спутњик.

    Гавриловић подсећа на препоруку од пре две године, од које је корист имало само неколико стотина корисника, од двадесет и нешто хиљада корисника и каже да је јасно да су олакшице Народне банке фарса. Такође сматра да је могуће наћи генерално решење за проблем кредита у швајцарским францима.

    „Банке су се задуживале или у динарима или у еврима. И онда су скок швајцарског франка користиле за зараду на курсним разликама. Дакле, ако пођемо од те чињенице, сасвим је логично и прихватљиво решење да се садашње главнице кредита конвертују у евро, али по паритету који је важио на дан исплате сваког кредита", каже он, додајући да банке оно што су до овог тренутка наплатиле — наплатиле су.

    „Треба да се уради конверзија, и настави даља отплата. На тај начин, месечне обавезе клијената би биле смањене за трећину, што је подношљиво", истиче Гавриловић.

    НБС је у уторак донела мере којима обавезује банке да вишак средстава наплаћен једностраним повећањем камата урачуна у превремену отплату кредита, као и четири модела за лакшу отплату стамбених кредита индексираних у швајцарским францима.

    Према подацима НБС, укупни кредити привреди и становништву везани за швајцарски франак износе око 1,1 милијарди франака, од чега се највећи део, око милијарду евра, односи на становништво. Такве кредите има око 20.000 грађана.

    Добра воља централне банке

    Одлука Народне банке Србије да пословне банке грађанима задуженим у швајцарским францима дају одушка, односно да им олакшају услове и продуже рокове отплате кредита, већ је изазвала полемику у стручној јавности. Једни сматрају да је реч о козметичкој понуди, јер ће клијенти пре или касније платити све трошкове, и курсне разлике, а други кажу да је централна банка водила рачуна о стабилности финансијског система.

    Ко не плати на мосту платиће на ћуприји, то је тврде судбина грађана задужених у швајцарцима. Професор економског факултета у Београду Драган Ђуричин истиче да је Народна банка Србије направила искорак, иако то није морала јер је реч о комерцијалном односу грађана и банака.

    „Ја ово доживљавам као добру вољу централне банке која је окупила пословне банке и направила ова четири аранжмана. Ипак треба имати у виду да се у окружењу нешто слично дешавало тако да постоји вероватно и конструктивни притисак јавноси да се то учини. Наравно, не треба мислити да је само у питању респект према интересима грађана", сматра Ђуричин.

    НБС је урадила највише што је могла и та одлука је у складу са реалним могућностима пословних банака, сматра Ђуричин и додаје да је реч о одржавању стабилности финансијског система.

    „Уколико грађани престану да плаћају кредите, активираће се фондови осигурања депозита, а то значи њихову декапитализацију и нарушавање стабилности финансијског система. Тако да мислим да је и то добра ствар. У крајњем случају грађанима су дате четири могућности", рекао је Ђуричин.

    Председник Удружења корпоративних директора Топлица Спасојевић напомиње да су компаније и предузећа били опрезнији када су се задуживали.

    „Фирме су мало озбиљније посматрале ствари. Опције са 'швајцарцима су биле више за грађане јер су биле ниже камате. Ми привредници смо знали да, како у Русији кажу „сир је бесплатан само у мишоловци", тако да смо знали да су ризици много већи и нисмо улазили у такве аранжмане", објашњава Спасојевић.

    Заборавља се, међутим, да централна банка па и друге финансијске институције треба да обезбеде пословни амбијент да грађани и привреда уредно враћају зајмове, јер нико нема интерес да се повећава удео ненаплативих кредита, јер су банке у самом врху светске финансијске пирамиде.

    Тагови:
    банке, банкарство, швајцарски франак, Кредит, Народна банка Србије, Топлица Спасојевић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога