Београд+ 20°C
Ниш+ 20°C
Слушајте Sputnik
    Неизвесна судбина српских локалних медија

    Савет: Власт контролише медије, уместо да медији контролишу власт

    © AFP 2017/
    Србија
    Преузмите краћи линк
    Јелена Вучићевић
    0 35882

    Савет за борбу против корупције објавио је извештај о власничкој структури и контроли медија у Србији у коме се наводи да су највећи проблеми нетранспарентно власништво, утицај политичких структура на уређивачку политику, цензура и аутоцензура.

    У Србији постоји висок степен паралелизма између медијских кућа, политичких структура и крупног бизниса – прецизира се у извештају и истиче да власт контролише медије уместо да медији контролишу власт.

    Због економске зависности и спреге са политичком и економском елитом као и неформалним центрима моћи, већина медија није у функцији повећања опште информисаности грађана, наводи се у извештају Савета за борбу против корупције.

    Највећи проблем у функционисању медија је нетранспарентно власништво медија – објашњава у разговору за Спутњик чланица Савета за борбу против корупције Мирослава Миленовић. Она оцењује да је позитивно што су усвојени медијски закони, али да ће време показати да ли ће у пракси бити и примењени.

    И до сада смо имали добре законе, који једноставно нису били применљиви, или се нису примењивали. Морам рећи да законски оквир постоји, да је добар, а да ли ће решити постојеће проблеме, о томе можемо причати у следећој анализи, крајем године, каже Миленовићева.

    Закон о јавном информисању омогућио концентрацију власништва у медијима

    Савет је анализирао власничку структуру више српских медија и утврдио да и даље постоји медијска концентрација власништва, односно да је једно лице власник два или више медија.

    У извештају се прецизира да док је на основу некадашњег Закона о радиодифузији било забрањено да један власник има две или више телевизија са националном фреквенцијом, новоусвојени Закон о јавном информисању то омогућава. Члан 45. Закона о јавном информисању дефинише да није дозвољено обједињавање оснивачких, односно управљачких права у два или више издавача који пружају аудио-визуелне медијске услуге, чији збирни удео у слушаности, односно гледаности прелази 35% од укупне слушаности, односно гледаности у зони покривања, у календарској години која претходи обједињавању.

    Цензура илустрација
    Цензура илустрација

    Овако дефинисана правна норма у пракси оставља простор за злоупотребу с обзиром да актери медијске сфере оспоравају методологију и тачност података о мерењу удела гледаности ТВ програма у Србији, наводи се у извештају.

    Код већине медија чији су власници компаније регистроване у иностранству готово је немогуће сазнати њиховог правог власника. Прави власници најчешће су сакривени иза низа компанија регистрованих на удаљеним рајским дестинацијама. Више од половине анализираних медија нема јасно видљивог власника, истиче у разговору за Спутњик чланица Савета Мирослава Миленовић.

    Мислим да је то једна од грешака у новоусвојеном закону, али треба нагласити да је то случај и са појединим медијима у земљама Европске уније. Али због наше специфичности, позиције и искуства које смо имали у прошлости, требало је да по том питању будемо строжи, оцењује Миленовићева.

    Локални медији под контролом политичара и њихових рођака

    У извештају Савета такође се наводи да је изненађујуће велики број власника или сувласника, углавном локалних медија, међу политичарима или члановима њиховим породицама.

    Тако је актуелни министар одбране Братислав Гашић власник ТВ Плус из Крушевца, док је његови син Владан Гашић власник ТВ Зона из Ниша. Војвођанска регионална ТВ Мост у власништву је родитеља потпредседника СПС-а Душана Бајатовића. Телевизија Палма плус у власништву је Далибора Марковића, сина председника ЈС Драгана Марковића Палме. Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, како наводи Савет у извештају, у периоду од 2004. до 2008. године био је директор маркетинга компаније Интерспид, у чијем је власништву био Радио Фокус.

    У извештају Савета за борбу против корупције детаљно су анализиране околности које су довеле до обесмишљавања и блокирања процеса приватизације медија у државно-јавној својини.

    Савет је Влади Србије упутио више од 20 препорука, а предложено је и покретање преткривичних поступака како би се утврдила продаја удела државе у медијским кућама ПолитикаДневник и Новости.

    У извештају је анализирано више стотина садржаја штампаних и електронских медија, упоређивањем службених података који су тражени од од 25 државних институција.

    На основу података из јуна 2014. У Србији је било је регистровано 1.319 медија.

    Утврђено је да се 613 правних лица истовремено појављује као оснивач више од једног јавног гласила.

    Тагови:
    медији, цензура, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога