Београд+ 14°C
Ниш+ 10°C
Слушајте Sputnik
    Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ

    Преговори са Приштином нису Олимпијске игре – морамо бити најбољи

    © Sputnik/ Радоје Пантовић
    Србија
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    0 49633

    Нема разлога за страх Албанаца од Заједнице српских општина. Нормализација односа са Приштином не утиче на статус Космета. Формирање косовске војске било би супротно свим споразумима, каже за Спутњик Марко Ђурић, шеф Канцеларије за КиМ.

    Циљ новог Координационог тела која је Влада Србије формирала за преговоре са привременим институцијама у Приштини јесте да под једну капу стави све што се тиче спровођења бриселских споразума. На челу тог тела биће Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију. У интервјуу за Спутњик, Ђурић објашњава да је ново координационо тело изузетно важно како бисмо у административном смислу били максимално спремни за преговоре са Приштином.

    Олимпијско начело — да је важно учествовати — не важи за процес преговора. Важно је бити спреман, важно је бити најбољи, а да бисмо били најбољи морамо да будемо и у административном смислу добро припремљени.

    — Шта је циљ новог тела Владе?

    Влада је основала координационо тело за процес преговора са циљем да ојача своје административне капацитете и сабере све податке који су од значаја за процес преговора. Истовремено, и да окупи све људе који учествују у процесу преговора пошто се они воде у двоцифреном броју, и из различитих области — од енергетике, телекомуникација до правосуђа, и различитих питања од значаја за локалну самоуправу, цивилну заштиту… Све те информације треба да постоје на једном месту, тиме треба да се бави професионални тим људи који је само томе посвећен и због тога је Влада донела одлуку да обнови рад канцеларије за оперативне и техничке послове која је и до 2013. постојала при Генералном секретаријату Владе. То ће се ојачати стварањем овог тела које ће одговарати председнику Владе за свој рад, а које такође усмерава рад других државних институција у питањима од значаја за процес преговора са Приштином.

    — У Грачаници је одржан састанак на коме је било речи о формирању Заједнице српских општина (ЗСО). Који су највећи изазови у том преоцесу?

    Рекао бих да у Приштини постоје политички кругови који се прибојавају било којих политичких права Срба
    Рекао бих да у Приштини постоје политички кругови који се прибојавају било којих политичких права Срба
    Важно је да разговоре о овим темама немамо само у Бриселу и на местима који су удаљена од места где ЗСО треба да заживи. Постоје битне разлике између наше и албанске стране како ЗСО треба да изгледа. Међутим, ми смо одлучни у томе да ЗСО буде формирана према Бриселском договору. Рекао бих да у Приштини постоје политички кругови који се прибојавају било којих политичких права Срба и који у ЗСО виде претњу за остваривање својих политичких циљева и амбиција. У стварности, ЗСО није претња за било кога. Заједница српских општина не намерава да управља или уређује послове косовских Албанаца, или било које друге послове, осим послове Срба. ЗСО има за циљ да заштии права српског народа на Косову и да створи такве политичке, економске и укупне социјалне услове које ће омогућити да Срби на Космету остану и у деценијама које су пред нама. Да би се тај циљ остварио кључно је да Срби имају колективна и политичка права и то је циљ договорен Бриселским споразумом. Сада причамо о модалитетима ЗСО и суочавамо се са јаким политичким отпором дела косовских Албанца који и сопствени народ застаршују ЗСО-ом, а понављам, то није пројекат који је уперен против било кога.

    — Приштина је најавила формирање војске. Да ли Београд може да спречи формирање оружаних снага Косова?

    Ми не сматрамо да је у зони конфликта добар сигнал изградња и формирање било каквих оружаних формација.
    © Sputnik/ Радоје Пантовић
    Ми не сматрамо да је у зони конфликта добар сигнал изградња и формирање било каквих оружаних формација.
    Стварање војске Косова се не помиње у Бриселском споразуму, напротив, Бриселски споразум је јасно предвидео да било какве оружане снаге не могу ући на север Косова без сагласности српске заједнице и то је један од постулата тог документа. С друге стране, имамо Резолуцију 12 44 СБ УН, која предвиђа да на Косову и Метохији могу да постоје само две оружане снаге. Једна је Кфор, друга Војска Србије, уз одобрење команданта Кфора. Ми не сматрамо да је у зони конфликта добар сигнал изградња и формирање било каквих оружаних формација. Људи којима су 15 година на улицама тенкови не желе више да гледају било коју војску на улицама. Одговорно политичко руководство какво сматрам да косовски Албанци заслужују, морало би много пре да се позабави социјалним и економским решавањем проблема и тема које досадашњи политичари међу косовским Албанцима нису успели ни да начну. Наш став је да је формирање оружаних снага противно важећим докуменитма на којима се темељи међународно присуство на Космету, и мислим да је јако важно да се све стране у процесу преговора држе својих надлежности и преузетих обавеза. У том смислу, нико не треба да се заноси да ће ова идеја наићи на позитивну подршку српске заједнице на Космету, од које, ипак, зависи и како ће се о томе одлучивати у Парламенту.

    — Приштина би требало да усвоји документ о формирању Специјалног суда Косова. Приштинска опозиција тврди да тај предлог не може да буде усвојен без гласова листе Српска. Када и да ли се српски посланици враћају у косовске институције?

    Српска листа ће сама донети одлуку у косултацијама са владом Србије о свом повратку у косовске институције
    © Sputnik/ Радоје Пантовић
    Српска листа ће сама донети одлуку у консултацијама са владом Србије о свом повратку у косовске институције
    Српска листа ће сама донети одлуку у консултацијама са Владом Србије о свом повратку у косовске институције, без наметања из иностранстава или приштинских институција. Србија подржава сваки корак који ће довести до кажњавања за злочине које је ОВК несумњиво починила, о чему сведочи и оснивање овог суда и сматрамо да је процес помирења неопходан и због будућих генерација, да најодговорнији и сви они који су у домашају правде из редова ОВК буду изведени пред лице правде. Сигуран сам да ће и српски представници наћи начин да, упркос тренутној институционалној блокади, подрже и допринесу формирању овог суда, ако се процени да тај суд може да доведе до тога.

    — Једна од ствари о којој Албанци тврде да неће да разговарају са Београдом је Трепча. Како Београд намерава да реши ово питање?

    Ми смо спровели одличну политичку акцију која је спречила да Приштина једнострано преузме комбинат Трепча и наишли смо на разумевање у међународној заједници о овом питању. Имовински односи у вези са Трепчом су неспорни. Србија је власник Трепче, она је инвеститор у Трепчу. Српска предузећа су главни повериоци Трепче. Чак и по приштинској регулативи Трепчом би требало да управља конгломерат предузећа из централне Србије који је већински поверилац. Због тога су и покушали да усвоје закон којим би све то поништили, и то им није пошло за руком. Ми очекујемо да разговори о имовини буду вођени на озбиљан начин, због свих грађана који живе на Косову и Метохији. Јер, докле год постоје на територији Космета две групе људи који имају дијаметрално супротан однос према статусу имовине, дотле не можемо говорити да ће постојати добар амбијент за инвеститоре и инвестиције.

    — Колико далеко се одмакло у решавању питања приватне, црквене и државне имовине на Космету, која је узурпирана после 1999. године? У већини случајева Приштина тврди да на велики део држване имовине Србије има право по документу о сукцесији бивших Република СФРЈ? На основу чега се позивају на тај документ?

    Ми не желимо да управљамо оним чиме управљају косовски Албанци и тамо где живе косовски Албанци
    © Sputnik/ Радоје Пантовић
    Ми не желимо да управљамо оним чиме управљају косовски Албанци и тамо где живе косовски Албанци
    Опасније од лажи је кад поверујете у сопствене лажи. Рекао бих да се то дешава нашим колегама из Приштине. Сви знамо да АП КиМ није била ни део Федерације, већ аутономна јединица у оквиру Србије, и у том смислу и споразум о сукцесији који је постигнут у Бечу 2008. односио се само на Републике бивше СФРЈ. Наравно, нема никаве сумње да је јавна својина на КиМ тренутно у већем делу под контролом привремених институција Приштине, али то не значи да ми немамо целокупну катастарску и сваку другу документацију о начину на који је та имовина, зграде, путеви и целокупна инфраструктура, грађена. У Београду још увек постоји институција која се зове Фонд федерације за развој недовољно неразвијених социјалистичких аутономних покрајина и република и та установа поседује комплетну документацију о улагањима свих република и покрајина у недовољно развијеним подручјима, то јест на Косово и Метохију, и за свако предузеће које је саграђено на Космету постоје папири. Ми желимо да се воде разговори о томе како да се нађе најрационалније решење за статус ове имовине, без циља да некога у економском смислу обесправимо. Циљ наше политике је да трајно решимо имовинске односе, да у економском смислу побољшамо положај Срба у оним деловима у којима живе. Ми не желимо да управљамо оним чиме управљају косовски Албанци и тамо где живе косовски Албанци. Али желимо да ЗСО има здраву основу за самоодрживост и економски развој.

    — Правници српске националности са Космета имају дилему поводом потписаног споразума о правосуђу са Приштином. Тачније, збуњени су јер сматрају да из споразума произилази да ће радити у систему и по законима државе коју Србија не признаје. Да ли можете да разјасните ту дилему?

    Косово за Србију није држава. Сви наши људи који раде у институцијама које функционишу у систему Приштине раде у покрајинским институцијама. Када одете у Приштину и разговарате са замеником премијера покрајине Бранимиром Стојановићем, он ће вам рећи да он ради на Косову и Метохији као заменик премијера, али да је његова држава Србија. Слична ситуација је и са судовима, дакле, цео Бриселски споразум се заснива на томе да се ми, иако се не слажемо о питању статуса, слажемо око тога да институције које постоје на Космету треба да функционишу. У том смислу, не мислим да ће српске судије и тужиоци који ће радити у новооснованом суду и тужилаштву у Косовској Митровици бити мање грађани Србије, или мање лојални грађани Србије. Те институције, ти судови ће своје одлуке доносити на основу закона који се усвајају у покрајинском парламенту у Приштину, у коме сада, први пут од 1999. године, учествују Срби који су избрани гласовима Срба са целе територије покрајине уз подршку Београда. Мислим да, иако правно то није иделана ситуација, и није ни близу као што смо је имали пре 1999. године, ово јесте ситуација у којој ми имамо много више утицаја него што смо имали раније. Замислите само да у случају Оливера Ивановића и других, са друге стране немамо албанске и међународне судије, него да имамо српске судије које уживају и поверење грађана и познају терен. Иста ствар је и са тужилаштвом и судским особљем. Мислим да је јако важно и за имовину наших људи и за лична и грађанска права да Срби буду у правосуђу у покрајини.

    — Да ли сте упућени у платформу коју председник Србије пише о Космету? Ако јесте у чему се она разликује од претходне?

    Сви стратешки кораци када је реч о државној политици воде се у договору између Владе и председника државе. Оног момента када та ствар буде размотрена у консултацијама између председника и Владе, јавност ће бити обавештена.

    — Да ли је решено питање телекомуникација, односно, да ли ће Косово добити свој позивни број?

    Пре годину и по је у Бриселу постигнут оквирни договор о томе да се на Космету успостави норамално функицонисање Телекома Србија у срединама где живе Срби. Србија би од Међународне уније за телекомуникације, на шта свака држава има право, затражила још један позивни број, који би наменила за коришћење за Космет. Нараво, албански политичари би то користили да би се хвалили о својој самосталности и одвојености, али у пракси, када зовете телефоном из Београда у Приштину ништа се не би променило. Дакле, не бисте окретали позивне бројеве, нити плаћали додатну тарифу. Само би наши људи имали приступ мобилној и фиксној телефонији коју до сада нису имали. С друге стране, можда би и Телеком Србија успео да направи неки пословни резултат, јер то је тржиште са милион и седамсто хиљада потенцијалних корисника. Тако да, када ставите на тас, шта добијате, а шта губите, тачно, они добију прилику да се мало хвале, али и Велика Британија и читав низ других земаља имају по неколико позивних бројева… Друго, Србија је та којој се званично додељује још један позивни број, пошто Косово не може бити члан Међународне уније за телекомуникације. Србија је та која одлучује и располаже тим позивним бројем, тако да није то тако страшно.

    — С обзиром да сте задужени за поглавље 35 које је, рекли бисмо, услов за отварање поглавља у преговорима са ЕУ, колико сматрате да смо далеко од тога?

    Што се нас тиче отварање поглавља могу да почну било када. У административном и политичком смислу ми смо спремни да отворимо сва поглавља. Одлука о томе лежи на најутицајнијим земљама ЕУ.

    — Да ли постоје притисци да Србија призна Косово? Неки тврде да би споразум о нормализацији односа са Приштином значио фактичко признање Косова.

    Притисци везани за независност Косова постоје од 2008. године и не мислим да су они већи него што су били раније, али мислим да смо ми успели да нађемо модус вивенди са већим делом тих земља и да изолујемо наше интересе. Са већином тих земаља имамо заједничке интересе, иако се са њима не слажемо везано за питања статуса Космета. Имамо заједничке интересе са великим бројем земаља које су признале Косово, а који су толико важни да политика кварења односа са њима не би била у нашем интересу. Србија води једну разумну политику и цени подршку својих пријатеља о питању Косова и Метохије. Важно нам је што имамо значајну подршку и разумевање значајног дела међународне заједнице који потпуно стоји уз Србију по питању Космета.

    Не мислим да је нормализација односа са Косовом нешто што утиче на статус Космета, јер ми не нормализујемо односе са независном државом, него нашом јужном покрајином. Мада знамо да политичари у Приштини мисле другачије, у чему не можемо да их спречимо, исто тако ни они не могу нас нити све оне који на Космету желе да буду део Србије. Указао бих на то да на Космету то нису само Срби, већ и друге народности, које се осећају делом Србије. Сви они стоје јединствено уз своју земљу — Србију.

    Тагови:
    Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије, Марко Ђурић, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога