Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Митинг демократске странке

    Грађанима дозлогрдиле политичке странке

    © AFP 2019 / ANDREJ ISAKOVIC
    Србија
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    0 237

    Истраживачи рејтинга политичких партија у Србији констатују како је тренутно приметан тренд повећања броја неопредељених гласача, односно, да постоји засићење политиком. Према њиховим истраживањима, годину дана после републичких избора, поверење у партије и односи међу њима су готово исти као у марту прошле године.

    Поверење у Српску напредну странку је неприкосновено и, ако би у овом тренутку били одржани избори на било ком нивоу, напредњаци би освојили убедљиву већину.

    Срђан Богосављевић истиче да, кад се изузму странке власти, практично нема политичке партије којој изборни цензус није проблем.
    © AP Photo / Marko Drobnjakovic
    Срђан Богосављевић истиче да, кад се изузму странке власти, практично нема политичке партије којој изборни цензус није проблем.
    Резултати истраживања показују и повећање подршке Савезу војвођанских Мађара; благи пад подршке социјалдемократама Бориса Тадића; прво раст, па пад, те опет незнатан раст и тренутну стагнацију подршке Српској радикалној странци; али и, према некима од њих, знаке опоравка Демократске странке. 

    Већина истраживача констатује да је тренд повећања броја политичких апстиненанта нормалан за период без изборног процеса, док Ђорђе Вукадиновић, уредник Нове српске политичке мисли, тврди како је овакав тренд последица специфичности баш овог политичког тренутка.

    Разједињеност оба блока алтернативе власти

    Владимир Пејић, директор агенције Фактор плус, каже за Спутњик да према истраживањима од почетка марта ове године нема већих промена у односима политичких странака, не само упоређујући са јануаром ове године, већ и мартом прошле године.

    Срђан Богосављевић, директор Стратеџик маркетинга, истиче да, кад се изузму странке власти, практично нема политичке партије којој изборни цензус није проблем.

    Према њему, блок странака где су ДСС, радикали и покрет Двери имају огромне проблеме међусобне сарадње.

    Све странке из овог блока су, гледано појединачно, испод цензуса, тако да без обзира што би можда постојало неко бирачко тело којем су ове партије интересантне, ти бирачи веома тешко могу да се одлуче како рационално да искористе свој глас.

    С друге стране је блок који Богосављевић назива антимилошевићевским и који, према њему, делује веома уситњено, па је сарадња међу њима скоро немогућа.

    Он напомиње да је приметан раст подршке Савезу војвођанских Мађара јер, прецизира, очигледно Мађари напуштају српске странке и иду ка СВМ. Такође, додаје, приметан је благи пад СДС Бориса Тадића.

    ДСС, радикали и покрет Двери са огромним проблемима међусобне сарадње
    © AFP 2019 / ANDREJ ISAKOVIC
    ДСС, радикали и покрет Двери са огромним проблемима међусобне сарадње

    Гласачи више прате људе него програме

    Кад прерачунате те проценте у број људи који би гласали за неку странку, преко 200.000 људи није више за напредњаке. Али, СНС је и упркос томе, далеко, далеко испред осталих, јер су сви остали изгубили још више заједно, него тих 200.000, презицизира Богосављевић за Спутњик додајући како овај број људи обично оде у неопредељене.

    Генерално су напредњаци убедљиво први, ту нема ту никакве дилеме. Али је чињеница да је дошло до одређеног пада подршке СНС-у, не у смислу да је нешто драматично порасла опозиција, већ у смислу да расте број неопредељених, констатује Ђорђе Вукадиновић.

    Он додаје како је са становишта напредњака то и даље фантастичан и неприкосновен резултат који гарантује убедљиву победу на неким изборима који би били на пример сутра, али исто тако опозицији даје наду.

    Оно што је занимљиво јесте да проблем које има сама СНС, у мањој мери има њен лидер. Мањи је његов пад. Друго, кад оне који кажу како Србија иде у добром правцу питате ко је заслужан, онда је одговор како је заслужан Александар Вучић. Али, ако питате ко је крив, онда су кривци расподељени на много њих, појашњава Богосављевић.

    Он додаје како је СНС једна од ретких странака која у овом тренутку нема никакв лидерски проблем.

    Странке које су традиционално биле релативно јаке имају, према Богосављевићу, проблем лидерства, а народ, како каже,  ипак гледа у људе и поверење у те људе, а не у програме и програмске одреднице странака. Јер, све странке обећавају бољу економију, само је питање коме веровати.

    Шешељ боље котиран од СРС

    Истраживачи са којима је Спутњик разговарао кажу да је после после повратка Војислава Шешеља из Хага дошло до повећања броја оних који кажу да подржавају радикале, који се тренутно налазе око изборног цензуса.

    Најава повратка Војислава Шешеља у Хаг може позитивно утицати на рејтинг самог Шешеља
    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Најава повратка Војислава Шешеља у Хаг може позитивно утицати на рејтинг самог Шешеља
    Према Срђану Богосављевићу, њихов лидер се боље котира од саме странке, јер сакупља неке позитивне поене из других странака деснице, али и левице.

    „На пример СПС. Мислим да је сама посета на годишњицу смрти Милошевићевом гробу вероватно била некакав окидач за један део бирача СПС-а да имају лепо мишљење о Шешељу, додаје Богосављевић.

    Он још каже како ће најава повратка у Хаг вероватно позитивно утицати на рејтинг самог Шешеља, али и додаје како није сасвим сигуран да ће се његов рејтинг лако пресликати на рејтинг странке.

    „До сад нам се није показало да постоји чиста корелација. Врло често он искочи, а странка остане, јер то је некако и постављано као некаква његова лична борба, а не као страначка, закључује Богосављевић.

    Повећање неопредељених нормална пракса или специфичност

    И Ђорђе Вуковић из Цесида каже за Спутњик да број оних који се изборно опредељују, односно оних који су спремни да у истраживањима кажу за кога ће гласати, опада, то јест, да ниво потенцијалне апстиненције расте.

    „У суштини, ван сваког изборног периода се повећава број апстинената, односно број оних који не могу да се изборно определе у истраживањима. То је нормална пракса и када су избори близу или су расписани. Тако расте спремност људи да се изјасне за коју ће странку гласати, сматра Вуковић.

    Он прецизира како је јако тешко проценити да је то промена расположења или је у питању стандардни процес.

    С друге стране, уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић подсећа како је прошло једва годину дана од последњих избора, и како то уопште није неки дуг период без избора.

    „Нема другог објашњења него засићење префорсираношћу пропагандом и маркетингом власти. А и раскорака између непрестаних прича и обећања и реалности, закључује Вукадиновић.

    Тагови:
    рејтиншке агенције, рејтинг, политика, Демократска странка Србија, Савез војвођанских Мађара, Демократска странка, Социјалистичка партија Србије, Српска напредна странка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога