Београд+ 3°C
Ниш+ 4°C
Слушајте Sputnik
    Топ

    Срби занемарили традицију обележавања Дана победе

    © Sputnik/ Милош Ћурчин
    Србија
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    0 324

    Тешка економска ситуација један је од разлога за скромну прославу Дана победе у Србији, сматрају саговорници Спутњика, и сагласни су да је последњих двадесетак година занемарена традиција обележавања овог тријумфа.

    Централни догађај којим ће Србија обележити 9. мај — Дан победе над фашизмом — биће Свечана академија у Сава центру под називом „Буђење слободе“. Том приликом биће приказан и руски филм „Битка за Севастопољ“. Обележавање ће почети дан раније, топовским плотунима на Калемегдану. На сам Дан победе над фашизмом, биће положен венац на Споменик незнаном јунаку на Авали, Споменик руским ветеранима на Авали, а биће указана и почаст учесницима НОР-а на Гробљу ослободилаца Београда у Другом светском рату. Дакле, све у свему, скромно. Међутим, није то случај само ове године, већ је приметно да је традиција обележавања Дана победе напуштена више од две деценије. Из којих разлога ова традиција у Србији није обновљена до данас?

    Прескромно обележавање

    „Нико не обележава тај дан тако величанствено као Руси. Французи обележавају, али не тако. Значи, по мерилима Србије, 9. мај се слави исто као што се славио и раније, ту нема неке велике промене“, каже за Спутњик историчар Предраг Марковић. 

    С друге стране, Марковић тврди да су југословенски комунисти били врло равнодушни према 9. мају, јер су желели да имају неке своје датуме.

    Други наш саговорник, социолог Владимир Вулетић, сматра да би требало посебно истаћи да је Србија дала велики допринос ослобођењу од фашизма и да, мерено према том доприносу, начин на који је 9. мај обележаван последњих двадесетак година заиста делује прескромно.

    „Овде једно време готово да се тај дан није ни обележавао. Више је било у неком контексту везано за овај европски пут Србије“, додаје Вулетић.

    Запостављен и 20. октобар

    Историчар Марковић је сагласан са нашом оценом да је занемарена и прослава 20. октобра, али сматра да је разлог за то забуна.

    Наиме, према њему, није одвојен ослободилачки део тог времена од репресивног времена који је после наступио.

    „Заправо, то су два различита догађаја. Ослобођење је величанствен догађај. Није било Београђанина који се није обрадовао ослобођењу. Али, онда је почела освета сарадницима окупатора и то је бацило сенку на тај светао догађај, ослобођење главног града“, сматра Марковић. 

    Србија је у великој економској кризи па би, према Владимиру Вулетићу, нека масовнија прослава Дана победе могла бити другачије протумачена. Али, истиче Вулетић, овај датум је бар медијски морао бити израженије пропраћен.

    „Није толико ни битно да ли ће то у Србији бити пропраћено парадом или не. Битно је утицати на свест људи и битно је да у тој свести остане тај датум, као нешто што је упечатљиво“, закључује Вулетић.

    Тагови:
    Обележавање, Дан победе, аналитичари, Србија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога