Последњи руски цар међу Србима (фото)

© Sputnik / Радоје ПантовићУнутршњост Храма Светог Саве и припреме за изложбу фотографија о Романовима
Унутршњост Храма Светог Саве и припреме за изложбу фотографија о Романовима - Sputnik Србија
Пратите нас
Посетиоци Храма Светог Саве имају ексклузивну прилику да виде оригиналне личне фотографије руске царске породице Романов. Део збирке царског фотографа открива посебне везе руске породице са краљевским породицама српском и црногорском.

Изложба „Четири века дома Романових — буђење сећања“ отворена је данас у крипти Спомен Храма Светог Саве, поводом црквеног празника посвећеног трагично страдалој породици последњег руског цара.

© Sputnik / Радоје ПантовићНиколај Романов
Николај Романов - Sputnik Србија
Николај Романов

Било је потребно две године да се, уз помоћ задужбине Карла Буле, царског фотографа из доба Николаја II Романова, формира изложба његових радова, која је ексклузивна, како за Србију, тако и за Русију. Реч је о 500 оригиналних фотографија, које су историјски преглед догађаја у Русији током четири стотине година владавине чувене породице. Ту су и репродукције сликарских дела, насталих пре изума фотографије. Изложба ће бити посебно занимљива и самим фотографима, каже за Спутњик протонеимар Храма Светог Саве др Војислав Миловановић, који је иницијатор изложбе.

„Технологија фотографије је у то доба у Русији била за педесет и више година испред фотографије у остатку света. То су изузетне фотографије, не само класичне, већ и што би данас рекли ’лајф‘ фотографије, из живота породице Николаја II Романова. Руска технологија у то доба је била изузетна. Занимљиво је да је у то доба била развијена и колор фотографија. Крајем 19. и почетком 20. века у Русији је постојала колор фотографија која се у Европи појавила тек много касније. То је посебна технологија која нема везе са садашњом“, истиче др Војисалв Миловановић.

© ФотоРоманови
Романови - Sputnik Србија
1/10
Романови
© ФотоЦар Николај Други у друштву царица Марије и Александре Фјодоровне
Цар Николај Други у друштву царица Марије и Александре Фјодоровне - Sputnik Србија
2/10
Цар Николај Други у друштву царица Марије и Александре Фјодоровне
© ФотоНиколај Александрович, јахање слонова током посете Индији 1891. године
Николај Александрович, јахање слонова током посете Индији 1891. године - Sputnik Србија
3/10
Николај Александрович, јахање слонова током посете Индији 1891. године
© ФотоРоманови
Романови - Sputnik Србија
4/10
Романови
© ФотоФотографија настала на дан објављивања веридбе Николаја и принцезе Александре, 1894 године
Фотографија настала на дан објављивања веридбе Николаја и принцезе Александре,  1894 године - Sputnik Србија
5/10
Фотографија настала на дан објављивања веридбе Николаја и принцезе Александре, 1894 године
© Sputnik / Радоје ПантовићНиколај Романов и Царевић у Могаљеву 1916. године
Николај Романов и Царевић у Могаљеву 1916. године - Sputnik Србија
6/10
Николај Романов и Царевић у Могаљеву 1916. године
© Sputnik / Раде ПантовићОрден Светог Саве
Орден Светог Саве - Sputnik Србија
7/10
Орден Светог Саве
© Sputnik / Радоје ПантовићЦарска породица у Тоболаску
Царска породица у Тоболаску - Sputnik Србија
8/10
Царска породица у Тоболаску
© Sputnik / Радоје ПантовићМанџурија
Испраћај војника из Полтаве у Манџурију 1904. године - Sputnik Србија
9/10
Манџурија
© Sputnik / Радоје Пантовић"Ноћ у кући Ипатијевих" у бронзи, дело Зураба Церетелија, на коме је радио 36 година.
Ноћ у кући Ипатијевих у бронзи, дело Зураба Церетелија, на коме је радио 36 година. - Sputnik Србија
10/10
"Ноћ у кући Ипатијевих" у бронзи, дело Зураба Церетелија, на коме је радио 36 година.
1/10
Романови
2/10
Цар Николај Други у друштву царица Марије и Александре Фјодоровне
3/10
Николај Александрович, јахање слонова током посете Индији 1891. године
4/10
Романови
5/10
Фотографија настала на дан објављивања веридбе Николаја и принцезе Александре, 1894 године
6/10
Николај Романов и Царевић у Могаљеву 1916. године
7/10
Орден Светог Саве
8/10
Царска породица у Тоболаску
9/10
Манџурија
10/10
"Ноћ у кући Ипатијевих" у бронзи, дело Зураба Церетелија, на коме је радио 36 година.

Током владавине Романових, српски народ са Русијом повезују бројне нити, посебно за време ратова ослобођења и независности, односно Великог рата, када је Николај II стао у заштиту Србије, у време када јој је претило уништење. Изложба је конципирана као подсетник и скуп визуелних белешки које указују на чињеницу да је период владавине Романових оставио дубок траг у историји не само Руског царства, већ и читавог света.

Историчари кажу да је цар Николај гајио изузетну наклоност према Србији и српском народу. У време његове владавине, на двору је живело више Срба, а кћерка српског краља Петра била је удата за једног од Романових. Две кћерке црногорског краља Николе такође су биле удате за Романове.

„Изложба доноси низ занимљивости, које могу да назовем пикантеријама. Посебно је занимљив однос Србије и Русије из тог доба, који је и родбински. Многи који нису знали шта је представљала Руска империја и ко је био руски император, моћи ће много тога да науче. Имаће прилику да виде српску и црногорску делегацију приликом царевог венчања. Представићемо и фотографију једног пиротског ћилима који је у Русију стигао из Пирота, као свадбени поклон“, каже протонеимар.

© Sputnik / Радоје ПантовићПредседник Фонда историјске фотографије Карла Була, Валентин Евгењевич Елбек, допутовао је у Београд на отваранје изложбе
Председник Фонда историјске фотографије Карла Була, Валентин Евгењевич Елбек, допутовао је у Београд на отваранје изложбе - Sputnik Србија
Председник Фонда историјске фотографије Карла Була, Валентин Евгењевич Елбек, допутовао је у Београд на отваранје изложбе

Царска династија Романов је владала Русијом од 1613. до Октобарске револуције. Тада је, без суђења, побијено седамнаест чланова породице Романов.

Године 2000, Руска православна црква је канонизовала цара Николаја II и погубљене чланове породице, њихов црквени празник је 17. јула, па ће отварању изложбе претходити света архијерејска литургија, коју ће у Храму служити патријарх српски Иринеј.

Изложба „Четири века дома Романових — Буђење сећања“ отворена је до 30. јула ове године.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала