Београд+ 20°C
Ниш+ 18°C
Слушајте Sputnik
    Златне полуге

    У Србији откривена највећа „златна жица“ на свету

    © AP Photo/ Barry Thumma
    Србија
    Преузмите краћи линк
    427531626

    На локацији „Чукару пеки“ откривено једно од највећих лежишта злата и бакра на свету. На дубини 559. метра откривен садржај од 50,3 грама злата по тони руде.

    Америчка рударска корпорација „Фрипорт Мекморан“ и њихови партнери из канадске компаније „Резервоар минералс“ пронашли су у околини Бора једно од највећих лежишта злата и бакра на свету, пишу Вечерње новости.

    Према информацијама листа, Американци су у рејону „Чукару пеки“, на дубини између 558. и 559. метара, „напипали бинго“. У њему је откривен готово невероватан садржај од 25,7 одсто бакра и 50,3 грама злата по тони руде. Према до сада истраженим лежиштима у свету, најбогатији садржај пронађен је у руднику Холистер у Америци, где се извлачи 27,20 грама злата по тони руде. О како вредном открићу је реч, најбоље говори податак да су „Фрипорт“ и Канађани до сада у околини Бора открили 65 милиона тона руде са средњим садржајем бакра од 2,6 одсто и злата од 1,5 грама по тони.

    И не само то, најновија истраживања показују и да је у једној бушотини, на дубини од 179 метара, пронађен слој од 84 метра у ком је садржај бакра 10,75 одсто и злата од 10,86 грама по тони. У другом слоју руде, дебљине 46 метара, пронађен је још богатији депозит од 15,85 процената и 16,77 грама по тони злата.

    Шта су Американци и Канађани пронашли, најбоље говори податак из литературе да се лежишта са један одсто бакра, уколико их прате одговарајуће количине руде, сматрају — изузетно профитабилним.

    Рачунајући бруто вредност бакра и злата у новооткривеним лежиштима, по званичним ценама на Лондонској берзи метала, произилази да се у околини Бора крије богатство вредно готово — 18 милијарди долара! А ово су тек први резултати, будући да Американци и Канађани настављају са геолошким истраживањима.

    Неке незваничне информације чак казују и да се резерве бакра у околини Бора процењују на милијарду тона руде, уз пратеће количине злата и других племенитих метала. Али будућа истраживања то тек треба да потврде. Американци и Канађани су у околини Бора избушили више од 42 километра бушотина, а међу њима је било и таквих у којима је садржај бакра у руди премашивао и — 10 процената, на основу чега се, и пре две године, говорило о најбогатијем лежишту тог метала на свету.

    Др Дејан Кожељ, директор и главни геолог „Фрипорта“ у Србији, раније је казао да је та компанија током прошле године у геолошка истраживања у околини Бора инвестирала око 15 милиона долара, док је ове обезбеђено 20 милиона:

    „Потребан је значајан број позитивних резултата истражног бушења пре доношења коначне одлуке о почетку експлоатације. Неопходно нам је довољно података, како би се дефинисали величина и квалитет лежишта, после чега морамо припремити главни рударски пројекат откопавања, ради добијања експлоатационог права.“

    Након тога, на ред долази израда студије изводљивости, која би доказала економску оправданост пројекта, као и анализа утицаја рударења на околину. Следећи корак је подношење захтева и добијање свих неопходних одобрења за извођење рударских радова. Крајњи корак је добијање корпоративних одобрења за почетак улагања. А о каквом се богатству ради најбоље без сумње сведочи податак да је за протеклих 110 година рударења у Бору добијено пет милиона тона бакра и близу 160 тона злата.

    Процене колико би коштало отварање рудника су, у овом тренутку, незахвалне и непоуздане. Међутим, имајући у виду да ће се, ако се донесе одлука о уласку у тај пројекат, руда највероватније експлоатисати подземним путем, вредност улагања могла би превазићи од пет до невероватних 10 милијарди долара.

    Тагови:
    рудник, злато, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога