Београд+ 30°C
Ниш+ 29°C
Слушајте Sputnik
    Савет безбедности УН

    Дачић: Да ли је све дозвољено кад су Срби у питању?

    © AP Photo/ Frank Franklin II
    Србија
    Преузмите краћи линк
    0 1566573

    Министар спољних послова Србије Ивица Дачић поручио је данас у Њујорку да за Србију нису прихватљиви захтеви и настојања Приштине да се укључи у рад међународних организација изван контекста Договора о регионалном представљању и сарадњи, као што су Унеско и Интерпол, преноси Танјуг.

    Министар спољних послова Србије Ивица Дачић поручио је данас у Њујорку да за Србију нису прихватљиви захтеви и настојања Приштине да се укључи у рад међународних организација изван контекста Договора о регионалном представљању и сарадњи, као што су Унеско и Интерпол.

    Дачић је позвао све актере да овој теми приђу без двоструких стандарда, рекавши да се не може од Србије очекивати да брани суверенитет Украјине а да не брани свој. 

    „Ја сам рођен на КиМ пре 49 година у граду који се зове Призрен и који је у 14. веку био главни град Србије а данас у њему живе 21 или 22 Срба“, рекао је Дачић.
    То је историјска реалност, та чињеница да данас на КиМ већину чине Албанци.

    Према његовим речима, косовски министар спољних послова Хашим Тачи је, образлажући захтев да КиМ уђе у Унеско запрво признао етничко чишћење рекавши да то не одобрава само православна заједница која чини четири одсто становништва на КИМ.

    „Србија је пружила руку помирења и та рука виси у ваздуху, али ми нисмо подигли обе руке у знак предаје“, рекао је Дачић.

    Видећемо како ће која земља гласати у Унеско, рекао је он, додајући да Србија не може да дозволи чланство Косова у организацијама УН на мала врата.

    „Или укините резолуцију 1244 или немојте према Србији да примењујете двоструке стандарде", поручио је Дачић.  

     

    Дачић је рекао да се у складу са резолуцијом СБ УН 1244 Косово не може сматрати државом као субјектом међународног права и према томе не може се квалификовати за пријем у Унеско и Интерпол, а свако другачије постављање према разматрању њиховог чланства представљало би кршење правних правила под окриљем УН ради очувања међународног мира и безбедности.

    „Ако и када дође време, питања овог типа треба да буду предмет дијалога између Београда и Приштине“, рекао је Дачић на седници Савета безбедности УН.

    Истичући да Србија осуђује свако скрнављење верских објеката било које вере, Дачић је указао да уништавање културне и верске баштине на Блиском истоку од стране Исламске државе наилази на оштру осуду свуда у свету као акт тероризма, док они који скрнаве и уништавају српску културну баштину на Косову траже чланство у Унеску, уз тапшање по леђима као гест награде.

    Дачић је такође упозорио на драстичан раскорак између декларативног залагања и стварног поступања Приштине по питању заштите српског културног наслеђа: 

    „Сложићете се са мном да би неко ко претендује на чланство у Унеску морао, не само речима већ и делима, потврдити приврженост и посвећеност циљевима и принципима Устава Унеска, с којима су несумњиво неспојиви намерно, систематско, вандалско уништавање културних и историјских споменика својих суграђана како би се уклонили трагови вековног постојања једног народа на неком простору, као и некажњавање починилаца оваквих варварских аката недостојних 21. века“.

    Како је навео, од јуна 1999. године до данас, 236 цркава, манастира и других објеката у власништву Српске православне цркве, као и културно-историјских споменика, били су мете напада.

    Од њих чак 61 има статус споменика културе, а 18 су од изузетног значаја за државу Србију.

    „На простору Косова и Метохије уништена су 174 верска објекта, 33 културно-историјска споменика, покрадено је више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета. Уништен је или оштећен 5.261 надгробни споменик на 256 српских православних гробаља, а на више од 50 њих не постоји ниједан читав споменик“, навео је Дачић.

    Он је истакао да су напади на српску баштину у том смислу напади на идентитет Срба и имају директан утицај на њихов осећај прихваћености у локалној средини и део су процеса мењања историјских чињеница у циљу маргинализације и елиминисања Срба и Србије из историје Косова и Метохије.

    Дачић је поред излагања приложио и слике уништене српске културне баштине.

    Како је рекао, Београд је са забринутошћу примио информацију да Еулекс врши припреме за предају привременим институцијама самоуправе, односно локалном правосуђу, предмета и пратеће документације о случајевима у којима су поступали тужиоци и судије Еулекса.

    „Реч је о око 500 случајева, од којих се око 300 њих односи на ратне злочине, од чега је 270 наслеђено од Унмика“, навео је Дачић.

    Уколико Еулекс спроведе тај поступак, а посебно осетљиве предмете истрага ратних злочина почињених на територији Косова, последице би биле несагледиве по процесуирање ратних злочина почињених од стране ОВК над Србима, неалбанцима и Албанцима који су означеним као „српски сарадници“ током оружаних сукоба 1998-1999. године, упозорава Дачић.

    Да ли је довољно само извињење?, питају се Срби са КиМ
    © Sputnik/ Руслан Кривобок

    Будући да се очекује скоро формирање Специјалног суда за ратне злочине почињене од стране ОВК, а који се формира управо због чињенице да локално правосуђе на Косову није у стању да спроводи поступке против починилаца ратних злочина из редова ОВК, указујемо да уступање предмета ратних злочина од стране Еулекса локалном правосуђу није у складу са активностима међународне заједнице ка формирању Специјалног суда, навео је Дачић.

    „Уколико би се наведени предмети проследили локалном правосуђу, оправдане су сумње да ће многи материјални докази и сведоци бити уклоњени или застрашени, што би знатно отежало рад будућег Специјалног суда за ратне злочине. Не треба занемарити ни политички мотивисана хапшења и дуготрајне судске поступке, те двоструке аршине локалног правосуђа“, навео је он.

    У том контексту, Дачић је навео случај Оливера Ивановића, лидера Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“, који је приведен крајем јануара 2014. године и до данас је у притвору упркос гаранцијама и апелима Владе Србије да му се дозволи одбрана са слободе.

    Оливер Ивановић већ данима штрајкује глађу у настојању да се избори за ово право, додао је министар. 

    Дачић је чланицама СБ УН пренео и да Влада Србије придаје посебан значај изналажењу решења за интерно расељена лица, а стварање услова за њихов одрживи повратак један је од кључних сегмената процеса помирења.

    „Од преко 220.000 лица која су напустила Косово од 1999. године, у протеклих 16 година одржив повратак је остварило само њих 1,9 одсто а у Србији је и даље расељено око 204.000 лица. Према томе, проценат одрживог повратка је у конкретном случају испод свих светских стандарда и просека“, указао је министар.

    Дачић је указао и на тенденцију приватизације јавних и друштвених предузећа у срединама са већинским српским становништвом и да се може закључити да је основни мотив ових приватизација, чија је етничка конотација јасно видљива, уништавање економских ресурса управо у српским срединама, што је неспојиво са демократским тековинама и европским стандардима.

    „Изузетно смо забринути и поводом Нацрта закона о Агенцији за упоређивање и верификацију имовине који се налази у скупштинској процедури на Косову, а којим се директно крши Технички споразум о катастру из 2011. године“, упозорио је он и додао да је Београд тражио се обустави процедура усвајања поменутог Закона.

    Амбасадори: Подршка дијалогу и формирању Специјалног суда

    Чланице Савета безбедности УН данас су на седници посвећеној Косову поздравиле наставак дијалога Београда и Приштине и подржале кораке косовских власти у правцу формирања Специјалног суда за злочине ОВК.

    Амбасадор Кине је током дебате истакао да Пекинг поштује територијални интегритет Србије и да сматра да се проблеми могу најбоље решити дијалогом у оквиру резолуције 1244. Кина, како је навео, цени напоре српске владе у решавању косовског питања и поздравља наставак дијалога Београда и Приштине. 

    Представник Русије је оценио да је ситуација на Косову далеко од стабилне и да говор шефа косовске дипломатије Хашима Тачија само потврђује да на Косову још увек постоје велики изазови. Ситуација на целом Западном Балкану остаје турбулентна, рекао је он и додао да „отварање старих рана“ не доприноси помирењу. Указавши да је одлука косовских власти о формирању Специјалног суда донета под снажним међународним притиском после више месеци, руски амбасадор је упитао — „шта нам то говори о Косову?“ и одговорио да је јасно да нису створени механизми за спречавање саботирања. Он је изразио забринутост због регрутовања косовских грађана за Исламску државу, као и због настојања Приштине да формира војску. Русија подржава рад Унмика и истиче значај статусне неутралности Косова, рекао је он и додао да нико нема права да игнорише или мења Резолуцију 1244.

    Представник Сједињених Америчких Држава подржао је чланство Косова у Интерполу и Унеску и позвао друге чланице да учине исто. Он је рекао да Косово треба да постане чланица Интерпола у светлу борбе против тероризма и организованог криминала, а да САД подржавају чланство Косова у Унеску наводећи да Приштина има одговорност за очување културних споменика на својој територији. Амерички амбасадор је истакао да националистичка реторика која се чула на седници, а од представника Србије и Косова, мора да се оконча. Он је подржао формирање специјалног суда и истакао да је одлука о томе само први корак због чега влада мора брзо да реагује. Када је реч о дијалогу Београда и Приштине, он је рекао да САД охрабрују обе стране да пронађу компромис у преосталим питањима Бриселског споразума.

    Британски амбасадор је такође поздравио одлуку косовске скупштине о формирању специјалног суда и истакао да је то само први корак.

    Амбасадори Велике Британије и Француске поздравили су одлуку косовске скупштине о формирању суда и подржали наставак дијалога Београда и Приштине.

    Француски амбасадор је оценио да је Србија направила значајан напредак у приближавању ЕУ и изразио наду да ће прва преговарачка поглавља са ЕУ бити отворена ове године.

    За Шпанију, Унмик има кључну улогу на Косову, истакао је амбасадор те земље који је оценио да је ситуација на КиМ стабилна, али крхка.

    Представници Анголе, Чилеа и Венецуеле нагласили су да је резолуција 1244 још увек правна основа за проналажење решења косовског питања и пружили подршку Унмику.

    Према речима амбасадора Малезије, Унмик има кључну улогу у промовисању безбедности и поштовању људских права на Косову.

    Сви амбасадори су позитивно оценили четворогодишње напоре одлазећег шефа Унмика Фарида Зарифа.    

    Тагови:
    УН, Србија, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога