Слушајте Sputnik
    Србија
    Преузмите краћи линк
    41111
    Пратите нас

    Руска Федерација сматра да би пријем Косова у Унеско представљао кршење важеће Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, рекао је амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин.

    „Русија сматра да је став Србије законит и праведан и придаје овом питању веома велики значај. Русија ће подржавати Србију у ономе што Београд сматра неопходним за одбрану својих националних интереса“, казао је Чепурин Танјугу.

    Он је рекао да се Русија никако се не слаже са стратегијом вршења притиска на Србију преко Унеска, у оквиру дијалога Београда и Приштине.

    Руски амбасадор је оценио да питање чланства Косова у Унеску није једносмислено, јер директно задире у ингеренције Резолуције 1244 и буквално крши ову резолуцију, коју су 1999. године усвојили сви чланови Савета безбедности Уједињених нација и која представља правни основ.

    „Када говоримо о евентуалном чланству Косова у Унеско, ми говоримо о покушајима да се исполитизује ова међународна структура. У образложењу свог става подршке Србији, Русија полази од тога да у складу са Резолуцијом 1244 Косово није независна држава. Нико није укинуо ову резолуцију и она остаје на снази у својству обавезујућег правног основа косовског регулисања“, навео је руски дипломата.

    Чепурин је истакао да та резолуција, поред осталог, предвиђа функционисање привремених органа самоуправе на Косову под контролом тамошњих међународних представника. Сарадња са косовско–албанским структурама према неопходности мора да се обавља преко мисије Уједињених нација, односно Унмика.

    „Ове структуре су важан правни оквир за све што се дешава у тој покрајини. Седнице Савета безбедности Уједињених нација о Косову редовно се одржавају сваких пола године, последњи пут у августу. Ове седнице показују да је ситуација на овој територији далеко од стабилности и мора да остане под пажљивом међународном контролом“, нагласио је амбасадор Русије.

    Поред тога, а то је према Чепуриновим речима важно управо у контексту Унеска, Косово је познато и издваја се по систематском уништавању српских културних, историјских и верских споменика на овој територији.

    „Важно је рећи да се то дешавало уз гледање кроз прсте званичних власти у Приштини. Пријем Косова у Унеско је у супротности са Резолуцијом 1244 и преурањен је. Покрајина Косово и Метохија, која је под управом УН, не може да се сматра као правно субјектна држава и зато не може да тражи чланство у међународној организацији“, сматра Чепурин.

    Он је истакао да му се допада пуни словенско–српско–грчки назив Косово и Метохија, јер одражава историјску суштину региона, а преводи се као манастирска црквена земља.

    „Такође, веома је важно истаћи да су ови покушаји да се Косово прогура у Унеско у складу са захтевом Албаније, у супротности са основним начелима те организације. Они воде до политизације ове водеће хуманитарне организације и нарушавају културу доношења одлука консензусом“, рекао је Чепурин.

    Руски амбасадор је навео да то може да представља преседан наметања тренутних политичких интереса ужурбаним гласањем, а такви тренутни политички интереси воде до доношења одлука под притиском било којих свакодневних политичких решења. Такви кораци би значајно поткопали углед Унеска, а чланство Косова би подривало темељна начела организације, која је главна у свету у сфери културе.

    „Постоје одређене шансе за спречавање ове неправедне одлуке. Србија и њени пријатељи активно раде на томе. За пријем Косова у чланство потребно је две трећине гласова учесника Генералне конференције и то је добро познато у Србији. Важно је знати да се рачунају само гласови оних који буду гласали за албански предлог или против њега, док се не рачунају уздржани и они који нису учествовали у гласању“, оценио је Чепурин.

    Руски дипломата рекао је да је за Србију важно да умањи број оних који би гласали за албански предлог и да повећа број оних који би гласали против, подсећајући да у оквиру недавног гласања у Извршном савету Унеска, супротно очекивањима, де факто већина није прихватила захтев Албаније за пријем Косова.

    „У овој драматичној ситуацији 31 држава од 48 на овај или онај начин нису подржали предлог да се ово питање уврсти у агенду Генералне конференције. Са наше тачке гледишта одређене шансе за блокирање косовске кандидатуре пружа и варијанта коју је понудио Београд. Према овом предлогу доношење одлуке могло би да буде одложено“, објаснио је Чепурин, додајући да је за то потребна проста већина гласова присутних земаља.

    Према његовим речима, потребно је узети у обзир да више земаља, уз притисак који се врши на њих, преферирају да не заузимају јасан став по овом исполитизираном питању.

    „Они разумеју да би гласањем за албански предлог нанели значајну штету својим билатералним односима са Србијом, а то је од посебне важности не само за далеке земље, него и за земље у суседству Србије, чије је становништво често пријатељски настројено према Србима са великим интересовањем за живот у миру и сарадњи. Када би преци ових народа сазнали како гласају власти њихових земаља, превртали би се у гробу“, закључио је Чепурин.

    Тагови:
    противљење, Унеско, Александар Чепурин, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога