Слушајте Sputnik
    Србија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2259
    Пратите нас

    Београд је тиме што је стопирао пријем Косова у Унеско „заоштрио секиру о сопствену ногу“ — ништа није одмогао Косову, а српско културно наслеђе на Косову фактички је у милости, односно немилости косовских власти, јер ту нема нити српске војске, нити полиције да је брани, сматра косовски аналитичар Неџмедин Спахију.

    Томислав Николић
    © Tanjug / Сава Радовановић

    Непримање Косова у Унеско практично је први пораз Приштине од деведесетих наовамо. Међутим, ова победа Београда, или боље да кажемо међународног права, колико год да је освежавајућа за Србију, ипак не треба да изазове претерану радост, јер Косово се неће зауставити у својим намерама. Већ је најављено да ће поново аплицирати за Унеско идуће године, а до тада очекује пријем у Савет Европе, Интерпол и низ других међународних организација на које, по њиховом читању Бриселског споразума — имају право.

    Приштинска политичка сцена ову „победу“ Београду неће опростити, па се може очекивати да ће у предстојећем периоду употребити сва расположива средства како би „наплатила“ одбијање чланства у Унеско, јер на ионако узаврелу политичку сцену на Косову ово је дошло као досипање уља на ватру. Може се очекивати све — од грађанских протеста па до обарања тамошње владе, напада на Србе и српске манастире… Ипак, тиха претња дестабилизацијом региона вишемилионске албанске популације у овом региону и даље је најјаче оруђе у рукама Приштине и њихових моћних ментора. Може ли Београд да „понови Унеско“ када је реч о пријему Косова у друге међународне организације, и шта очекивати од Приштине после одбијања њиховог захтева за чланство у ову организацију? Да ли је Косово схватило поруку послату из Париза?

    Политички аналитичар из Приштине Неџмедин Сапхиу у изјави за Спутњик верује да је порука јасна — одбијање пријема Косова у Унеско порука је Приштини да решава ствари са Београдом. Да ли ће се то, међутим, десити, зависи од тога колико ће се заоштрити односи Београда и Приштине, каже наш саговорник. Он тврди да су се договором у Бриселу 19. априла 2013. године Приштина и Београд споразумели да неће једни друге ометати приликом уласка у међународне организације, а да је Београд, заустављањем чланства Косова у Унеску, прекршио тај споразум.

    „То је била поента за све, а сада испада да је то џабе направљено“, наводи наш саговорник, објашњавајући да део бриселског споразума у коме се наводи да се неће ометати евроинтеграције у Приштини заправо схватају „у духу међународних организација“.

    „Београд је тиме што је стопирао пријем Косова у Унеско заоштрио секиру о сопствену ногу! То ништа није одмогло Косову, јер све српско културно наслеђе на Косову је заштићено косовским законом и Ахтисаријевим планом. Ипак, оно је фактички у милости, односно немилости, косовских власти јер ту нема нити српске војске, нити полиције да га брани. Пријемом Косова у Унеско то би била додатна гаранција за сигурност“, уверен је Спахију.

    Словачки министар иностраних послова Мирослав Лајчак званичницима у Приштини је, објашњавајући зашто је његова земља гласала против пријема Косова у Унеско, рекао да „сложена питања треба да се решавају у дијалогу између Београда и Приштине у процесу нормализације односа“.

    Међутим, на овој линији је отворен само Београд, док званична Приштина за сада ћути. С друге стране, косовска опозиција у одбијању пријема у Косова у Унеско види још један разлог да се прекине бриселски дијалог, и поништи све договорено. Београду сада треба дакле мудра политика — али која?

    Милош Јовановић, доцент на Правном факултету у Београду признаје да је ово победа Србије али напомиње да се не треба заносити јер, како истиче, време не ради за Београд. Са оваквом спољнополитичком оријентацијом земље ова победа може бити кратког даха, упозорава он. 

    „Ми већ неколико година, прецизније од 2008. године имамо позицију — Европа нема алтернативу, а опет бранимо Косово. Те две ствари нису компатибилне. Стицајем околности добили смо врло важну битку, али смо у ствари само купили време јер нема сумње да ће Косово наставити да се бори за своје циљеве. Да бисмо наставили да убирамо плодове, на спољнополитичком плану ћемо морати да изменимо ствари. У неком тренутку Србија ће заиста морати да се одлучује између европског пута и одбране свог територијалног интегритета, јер ход по овој танкој жици неће моћи још дуго да траје“, сматра Јовановић.

    Одбијање чланства Косова у Унеско већ је затресло Приштину. Опозициони лидери, Рамуш Харадинај, Висар Имери и Фатмир Љимај су неуспех у Паризу образложили неубедљивим лобирањем косовског министарства спољних послова и агресивном кампањом Београда. Овај тројац и званично је затражио прекид преговора са Београдом и обуставу спровођења договора постигнутих у Бриселу. За сада се власти у Приштини не обазиру на примедбе опозиције, па нема ни назнака да ће било ко од званичника поднети оставку због неуспеха, укључујући ту и министра спољних послова Хашима Тачија.

    С друге стране, западне дипломате у Пришини сматрају да су захтеви опозиције за прекид преговора са Београдом „бесмислени“ и упозоравају их да је спровођење договора, договорених под патронатом ЕУ — „неизбежно“. Истовремено, представницима власти и опозиције јасно је стављено до знања да Косово нема простора за ванредне изборе.

    Тагови:
    косово, реаговање, Унеско, опозиција, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога