Слушајте Sputnik
    Србија
    Преузмите краћи линк
    2010195
    Пратите нас

    „Моћи ћемо да надгледамо небо изнад Врања и Лесковца. Претпостављам да вам нико није рекао да шеснаест година нисмо видели ни Врање ни Лесковац“, рекао је Вучић студентима.

    Шта је донео генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг у Београд?

    Парче неба, објаснио је председник владе Србије Александар Вучић студентима на Факултету политичких наука, којима се у петак обратио и највиши функционер те војне алијансе током посете Београду.

    „Моћи ћемо да надгледамо небо изнад Врања и Лесковца. Претпостављам да вам нико није рекао да шеснаест година нисмо видели ни Врање ни Лесковац“, рекао је Вучић студентима.

    НАТО је, објаснио је, укинуо рестрикције у ваздушној зони безбедности од 25 километара према централној Србији.

    „Ми сада имамо у централној Србији пуну слободу кретања и у горњем и у доњем слоју, а у кратком времену моћи ћемо да поставимо и наше радаре којима ћемо моћи да надгледамо небо изнад Врања и Лесковца“, рекао је Вучић и захвалио се војном савезу.

    „Захваљујући НАТО-у, њиховој одлуци и њиховом поверењу у нашу државу ми ту могућност имамо. Тиме ћемо свој суверенитет моћи у потпуности да прикажемо, надамо се да ћемо решити несугласице око неких 300 метара које постоје“, рекао је Вучић.

    Столтенберг је објаснио да је реч о „зони дуж административне линије са Косовом“.

    Назвао је то снажном политичком одлуком. НАТО развија политичку и војну сарадњу са Србијом.

    Вучић је објаснио да Србија добија од те сарадње подршку у решавању проблема тероризма, регионалне стабилности („највећи број земаља у окружењу су НАТО земље и свака врста лошег и нестабилног односа са НАТО-ом може да нам штети“), и суочавања са избегличком кризом. Од НАТО-а је тражио помоћ у опреми и обуци српских официра, у коју спада и учење енглеског језика.

    „Они обучавају наше војнике и официре да буду способни, да знају да говоре енглески језик. Неко би рекао да то може да се ради и на Коларцу. Па може, само што тамо мора држава да плати, а овде науче и како се бори и како се ратује и науче енглески језик и то највећим делом плати неко други. Данас сам их молио да узму још већи број наших официра и да то плате. Није ни њима свеједно, рекли су  — платите ви 20, 30 одсто, а ми ћемо оних 80“, објаснио је премијер студентима.

    Столтенберг је рекао да ће НАТО да плати „70, 80 одсто“.

    „Вучић је почео да се ценка, рекао је 80, али мислим да ћемо постићи споразум како да покријемо трошкове“, уверен је генерални секретар војне организације у којој је 28 земаља.

    Да ли је Србија војно неутрална?

    „Нисмо ми неутрална земља, то морате да прокламујете неутралност, већ желимо да се понашамо неутрално“, рекао је српски премијер и додао да је за „окретање ка будућности“.

    Своју „реал политику“ је објаснио студентима на следећи начин: „Као бога вас молим, брините само о резултату, не о емоцијама, већ о резултату… Немојте да размишљате о томе да ли се нешто слаже са оним што вам срце каже, већ какав то резултат доноси“.

    Сам је дао пример какав тон треба да има неутрална изјава: „Сматрам да је после 16 година сталног развијања и мржње и лошег односа према онима који су, из нашег угла, починили свакако не лепе ствари — из њиховог угла је то мало другачије —  али, како да вам кажем, шта је наш живот? (…) Нико не жели да осети шта је крстарећа ракета“, рекао је Вучић.

    Српски премијер је рекао да нема смисла причати више о ономе што је НАТО урадио у Србији 1999. године, иако су, додао је, и „мој кабинет директно погодили“.

    Столтенберг је рекао да је убијање невиних цивила „била трагедија“ и да дубоко жали због тога. Објаснио је како НАТО гледа на рат који је водио против Југославије: „Ваздушна кампања коју је НАТО покренуо 1999. године никада није била против грађана Србије, већ ради заустављања недопустивих акција Милошевићеве владе које је осудила међународна заједница“.

    Обележавање 10 година од НАТО бомбардовања
    © AFP 2020 / Andrej Isakovic

    „НАТО интервенција је зауставила године насиља и сукоба на Балкану“, објаснио је генерални секретар војне алијансе, пронављајући поруку која је била исписана на лецима које су авиони НАТО-а бацали током бомбардовања.

    „Наш циљ је био да се избегну невине жртве, али сви знамо да се то десило и изражавам дубоко саучешће и подршку породицама“, поручио је Столтенберг, уз опаску да „сада треба гледати напред“.

    Када је реч о „новим безбедносним изазовима“ са којима се суочава НАТО, поменуо је организацију Исламска држава, али и одлуку Крима да се припоји Русији, за шта је оптужио Русију која „није поштовала суверенитет и територијални интегритет Украјине“.

    Председник владе, који је приметио да се бави истраживањима јавног мњења више него истраживачи, дао је важну политичку лекцију студентима: „Људи поштују оне који не морају да се додворавају и улагују свима“.

    Како су после предавања реаговали студенти?

    Марко Колашинац, студент треће године међународних студија, каже за Спутњик да „извињење ништа не значи“.

    „То сигурно нису били само војни циљеви, већ су гађали и цивилно становништво, као када су гађали воз у коме су погинули невини људи. Памтићемо жртве“.

    Упркос томе што је „већина грађана против уласка у НАТО“, он сматра да је сарадња са војним савезом потребна „пре свега због опасности од тероризма“.

    Његов колега, Немања Дојчиновић, уверен је да ни са аспекта „реал политике“ — „НАТО није најбоље решење“.

    „Ја сам за војну неутралност“, каже он.

    Његова колегиница, Јована Матовић, није за сарадњу са НАТО-ом „због жртава и онога што смо преживели у детињству“.

    „Не можемо да променимо своје мишљење и своје негативне успомене. Не можемо да будемо објективни по том питању“, каже она.

    Тагови:
    НАТО агресија, војна неутралност, предавање, студенти, ФПН, НАТО, Јенс Столтенберг, Александар Вучић, Крим, Украјина, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога