Слушајте Sputnik
    Србија
    Преузмите краћи линк
    1312
    Пратите нас

    Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је вечерас да је Србија посвећена дијалогу Београд и Приштине и нагласио значај Заједнице српских општина, која упркос Бриселском споразуму још није формирана, што, како је истакао, представља негативну поруку и српској заједници и ЕУ.

    Дачић је, на седници Савета безбедности Уједињених нација посвећеној Косову, уједно упозорио на пораст верског екстремизма у покрајини и на чињеницу да се до сада, од 220.000 прогнаних Срба, вратило само 1,9 одсто.

    У околностима у којима живи, српски народ на Косову гаранцију свог опстанка и развоја види у ономе што му је од стране ЕУ гарантовано Бриселским споразумом, истакао је Дачић.

    „Реч је о успостављању Заједнице српских општина, која би артикулисала интересе српског становништва и понудила институционални механизам за колективно остваривање и заштиту његових основних права, те допринела даљој и бржој нормализацији односа“, рекао је Дачић.

    Иако су сви извештаји генералног секретара УН препознавали потребу што скоријег формирања ЗСО, то до данас није реализовано, рекао је министар, подсећајући да је, уместо тога, уведен нови елемента у виду укључивања тзв. Уставног суда Косова у преиспитивања и де факто измене Бриселског споразума.

    То је негативна порука српској заједници, али и ЕУ као посреднику и УН, истакао је Дачић.

    Он се осврнуо и на пораст верског екстремизма на Косову и Метохији, у протеклом периоду који је, како је оценио, достигао је највиши ниво у региону.

    „Радикалне исламистичке структуре, подржане од стране значајног броја верских службеника/имама званичне Исламске заједнице Косова и Метохије и појединих међународних и локалних исламских организација и удружења, те њихова повезаност са страним борцима у Сирији и Ираку, којих је, ако се изврши поређење са бројем становника исламске вероисповести, отишао највећи број из региона Балкана, указује на постојање високог нивоа претње од извршења терористичких аката“, навео је Дачић.

    Према његовим речима, радикализација политичких прилика и погоршање безбедносне ситуације услед ескалације политичког и верског екстремизма, представљају претњу за све житеље Косова и Метохије, а по правилу су најугроженији повратници у национално мешовитим срединама.

    „То захтева додатне мере на плану јачања безбедности Срба и припадника невећинских заједница који су, како и овај извештај наводи, редовне мете и жртве етнички мотивисаних напада“, навео је Дачић.

    Посебан разлог за забринутост је, како је додао, присуство елемената тероризма и деловање радикализованих екстремиста у виду повратника са ратишта на Блиском Истоку на Косову.

    У самом Извештају говори се о хапшењима и подизању оптужница против већег броја косовских Албанаца због сумње у повезаност са терористичким организацијама, подсетио је он.

    "У извештајном периоду било је више случајева исписивања графита ''ИСИС'' на кућама Срба, на зидовима објеката СПЦ и поред путева. Подсетићу и на случај хапшења четворице наоружаних исламиста крајем јануара испред капија манастира Дечани, бисера српске, европске и светске духовне и културне баштине, који се налази и на Унесковој Листи светске баштине у опасности", истакао је министар.

    Он је указао и на положај српске и мањинских заједница јужно од Ибра, оценивши да је нужно да периодични извештаји рефлектују и њихову ситуацију.

    „Занемаривање људских права и проблема са којима се сусрећу мањинске заједнице широм Косова додатно доприноси њиховом осећају изолованости, запостављености и безизгледности. Зато предлажем да се у наредни извештај укључи и исцрпан преглед ситуације у којој се налазе припадници ових заједница јужно од реке Ибар“, рекао је Дачић.

    Осврћући се на питање повратка, шеф српске дипломатије је поновио да Београд годинама истиче да је више од 220.000 Срба протерано са својих огњишта на КиМ, а да је само 1,9 посто њих остварило одржив повратак.

    „Да ли то значи да је међународна заједница дигла руке од повратка више од 200.000 Срба и да ли ће тиме бити легализовано етничко чишћење Срба са Косова и Метохије? Колико година још треба да прође да би се они вратили? Или је према Србима све дозвољено?“, упитао је Дачић.

    Изношење парцијалних евиденција о нападима на живот и имовину Срба и припадника других неалбанских заједница на известан начин релативизује једну, цивилизацијски недопустиву појаву, а то је прогон људи само зато што не припадају већинској заједници, напоменуо је он.

    „Сложићете се да би било врло илустративно видети статистику о процентуалном решавању злочина и накнади штете за кривична дела извршена против Срба, укључујући убиства. Подсетићу да је број правоснажно осуђених извршилаца убистава за више од 1.000 Срба, од 1999. године до данас, и даље нула“, рекао је Дачић.

    Шеф српске дипломатије је упутио апел УН и другим представницима међународне заједнице да помогну у превазилажењу проблема који отежавају повратак интерно расељених својим домовима.

    Притом, истакао је Дачић, треба имати у виду да је недостатак ефикасног механизма за повраћај узурпиране имовине, поред одсуства безбедности, један од најважнијих чинилаца који отежава и ограничава повратак.

    Дачић је истакао да је ангажман УНМИК-а за Републику Србију од изузетне важности, јер је у питању мисија у коју српско становништво има највише поверења, али и мисија која је гарант статусне неутралности међународног присуства у Покрајини, у складу са резолуцијом СБ УН 1244 (1999).

    Тагови:
    извештај, Ивица Дачић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога