Слушајте Sputnik
    Пољопривреда

    Може ли извоз у Русију да постане државни пројекат?

    © Flickr/ Preparo dos canteiros
    Србија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    7541
    Пратите нас

    Москва воли српске производе, они су еколошки чисти и по цени су конкурентни. Наш задатак је да са колегама из ПКС–а уклонимо све препреке које могу да се нађу у пласману производа из Србије, каже министар трговине Москве Алексеј Немерјук.

    У госте Привредној комори Србије стигли су представници највећих руских трговинских ланаца, заинтересованих за куповину српских пољопривредних производа. Према речима Алексеја Немерјука, шефа Одељења за трговину града Москве, у Србији одмах названим министром трговине Москве, потенцијални купци заинтересовани су за куповину српског воћа и поврћа, пре свега јагодичастог воћа.

    „У нашој делегацији налазе се представници различитих типова трговинских ланаца, од ’хорека‘ сектора (хотели, ресторани, кафићи), до великих федералних ланаца који укупно имају преко 3.000 продајних објеката. Одржавамо билатералне разговоре са преко 40 српских компанија. Москва воли српске производе, они су еколошки чисти и по цени су конкурентни. Наш задатак је да са колегама из ПКС–а уклонимо све препреке које могу да се нађу у пласману производа из Србије“, каже Немерјук.

    Главна препрека смо ми сами

    А препрека је било, упркос сада већ давно потписаном Споразуму о слободној трговини којим је омогућена несметана трговина између Србије и Русије и којим је преко 90 одсто производа ослобођено царина. Слободно се може рећи да су српски привредници сами себи наметали препреке.

    Њихова неорганизованост приликом наступа на руском тржишту и робовање митовима о временима из доба СССР–а, када је југословенска роба била међу најтраженијима на том тржишту, били су непријатељи број један српским привредницима који нису на време схватили да су се и Југославија и СССР распали и да више нема великих државних система, да је тржиште слободно и да на њега може да уђе ко год је за то спреман.

    Било је потребно да прође доста времена да српски привредници схвате да је савремена Русија захтевно тржиште, захтевније чак и од тржишта ЕУ, по многим параметрима, па и по стандардима које одређена роба мора да достигне.

    Српски произвођачи до сада су производили и недовољне количине робе. То је најбоље описао Алексеј Немерјук рекавши да српска годишња производња јабука износи 350.000 тона, док је само годишња потрошња града Москве 370.000 тона.

    Ипак, напредак је направљен и обе државе труде се да разним мерама интензивирају привредну сарадњу. Тако је током недавне посете потпредседника Владе Русије Дмитрија Рогозина Србији потписан споразум о санитарним и фитосанитарним мерама којим ће бити знатно олакшан пласман српских пољопривредних производа на руско тржиште.

    Током исте посете, потпредседник Владе Србије и копредседник Међудржавног комитета Ивица Дачић изјавио је да трговина са Русијом треба да постане државни пројекат за Србију.

    Саветник српског премијера Драган Гламочић каже да Влада Србије и Министарство пољопривреде предузимају мере како би помогли пољопривредницима. Гламочић говори о повољним динарском кредитима, без динарске клаузуле, са грејс периодом од годину дана за проширење пољопривредне производње. Такође, Влада Србије, према његовим речима, субвенционише набавку пољопривредне опреме са повраћајем 55 одсто уложених средстава.

    „То су велики помаци. Стимулишемо оне који иду на интензивну производњу. Не да правимо успаванку од српске пољопривреде, да дајемо свима по мало, него да дајемо онима који хоће да унапреде своју производњу. Желимо да подстакнемо све оне који желе да остану да живе и раде на селу и који хоће да уложе у пољопривреду“, каже Гламочић.

    Међутим, Гламочић напомиње да у међународним односима није дозвољено фаворизовати неко тржиште у односу на друго, тако да неће бити подстицаја српским привредницима да извозе на руско тржиште.

    Док се Србија држи такве политике, неке друге земље, попут Пољске или Турске, то нису радиле, већ су субвенционисале своје привреднике како би што више извозили у Русију. Зато су пољске јабуке, иако нижег квалитета од српских, биле конкурентније на руском тржишту, док је Турска субвенционисала банкарске гаранције својим извозницима у Русију са 30 одсто.

    Руски кластер спас за српске мале и средње произвођаче

    Иако је руска делегација обишла погоне великих пољопривредних произвођача, разговарали су и са малим и средњим произвођачима. Кључну улогу у сарадњи са малим и средњим произвођачима требало би да одигра руски агроиндустријски кластер „Фуд сити“, који је оријентисан на сарадњу искључиво са произвођачима тог типа.

    Тај кластер располаже са 800.000 квадрата продајног простора и складишта који се налазе на 91 хектару, каже Сергеј Журавјов, председник тог кластера. Он очекује да ће се у наредних годину дана на територији „Фуд ситија“ продати 1.800.000 тона робе.

    „’Фуд сити‘ је најбржи начин да прехрамбени производи изађу на тржиште Руске Федерације. Веома смо заинтересовани за пласман квалитетних српских производа“, додаје Журавјов.

    Долазак таквог пољопривредног кластера веома је важан јер се српска пољопривреда у највећем делу и састоји од малих и средњих произвођача који по својим перформансама нису способни за самосталан наступ на страним тржиштима.

    Ипак, треба ли да спас за мале и средње произвођаче дође из иностранства? Влада Србије требало би да поразмисли о агресивнијој извозној политици која не би подразумевала кршење тржишних правила, али би извоз у Русију могао да постане, како је то Ивица Дачић рекао, државни пројекат.

    Тагови:
    царина, Привредна комора, извоз, јабуке, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога