Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Насловна страна политике 28. марта. 1941.

    Дан када је Србија рекла „не“ Хитлеру

    © Фото : Политика
    Србија
    Преузмите краћи линк
    121914
    Пратите нас

    Пре тачно 75 година група официра извршила је преврат, који је за последицу имао напад Немачке и њених савезника на Југославију. Његова позадина, карактер, симболика и последице чине га једним од најважнијих догађаја у историји српског народа.

    „Срби, Хрвати и Словенци! У овом тешком тренутку за наш народ одлучио сам да узмем у своје руке краљевску власт. Намесници који су разумели оправданост мојих побуда одмах су сами поднели оставку. Моја верна војска и морнарица ставила ми се на располагање и већ извршава моја наређења. Позивам све Србе, Хрвате и Словенце да се окупе око престола. То је најсигурније да се у овим тешким приликама одржи ред унутра и мир споља. Мандат за састав владе поверио сам армијском ђенералу Душану Т. Симовићу. Са вером у Бога и будућност Југославије позивам све грађане и све власти у земљи на вршење својих дужности према краљу и отаџбини“, стоји у прокламацији краља Петра II Карађорђевића, објављеној на насловној страни Политике 28. марта 1941. године.

    Дан раније, у раним јутарњим часовима извршен је војни пуч, који се сматра једним од најважнијих догађаја у новијој српској историји. Он је умногоме одредио судбину Југославије у Другом светском рату и имао снажан међународни одјек, тако да и данас, после 75 година, изазива бројне недоумице, пише лист.

    Пуч је извршен у један сат после поноћи, 27. марта 1941. године, а чим је информација доспела у народ избиле су масовне уличне демонстрације у знак подршке грађана пучу.

    У Београду, другим српским градовима, али и широм Југославије грађани су узвикивали пароле „Боље рат него пакт“ и „Боље гроб него роб“.

    Британски лидер Винстон Черчил изјавио је тада да је „Југославија пронашла своју душу“. Пучем је поништено потписивање протокола о приступању Југославије Тројном пакту (Немачка, Италија и Јапан) од 25. марта.

    У име краљевске владе, после мучних преговора, а након оцене да је Југославија стратегијски у безизлазном положају и да се никаква помоћ од савезника не може добити, у Бечу су протокол о приступању Тројном пакту потписали министар председник Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар Марковић.

    Уклоњено је намесништво, чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић, а малолетни краљ Петар II Карађорђевић је проглашен пунолетним.

    Незадовољство због приступања Тројном пакту било је огромно, те је пуч био и израз расположења великог дела народа.

    Српске опозиционе странке и патриотске групе, као и Српска православна црква, радосно су примиле вест о државном удару.

    Касније, 6. априла, уследио је масовни брутални напад Немачке, Италије, Бугарске и Мађарске на Краљевину Југославију.

    Југославија је раскомадана, а нацистички окупатори формирали су такозвану Независну државу Хрватску, затим велику Албанију и велику Бугарску.

    Последњих година судови у Србији рехабилитовали су неколико учесника догађаја од 25. и 27. марта 1941. године.

    Тагови:
    србија, државни удар, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога