„За нас је веома важно да и представници међународне заједнице подржавају идеју о формирању ЗСО, нарочито оне државе које имају велики утицај на косовске Албанце и њихове политичке елите. Србија је идеју о ЗСО унела и планирала у дијалог Београда и Приштине и због тога сматрам да је то што је та идеја и јавно афирмисана корак ка вероватно и ефикаснијем спровођењу од стране оних на које се на тај начин врши утицај“, каже Ђурић за радио Спутњик.
Он је и овога пута подсетио да Приштина велики део својих обвеза из Бриселског споразума није испунила, поручујући да „више нису потребне речи Приштине, него конкретна дела“.
На питање да ли очекује да ће притисак САД на косовске власти по питању формирања ЗСО уродити плодом, Ђурић каже да ће то показати време, али да је за Србију веома важно да се бори за то да се и у оним државама са којима традиционално имамо различите ставове по питању КиМ продубљује разумевање за положај српског народа на Космету.
„Уверен сам у то да је неопходно да се споразуми поштују да би се развијало елементарно поверење међу странама. Београд своје обавезе поштује и то очекује и од других“, наглашава шеф канцеларије за КиМ.
У осврту на поруке које је Бајден упутио из Београда, Ђурић каже да су разговори између представника влада САД и Србије у Београду били усмерени на билатералне односе, јачање сарадње у економским и другим сферама и да је за Србију као малу државу важно да негује добре односе са свим кључним чиниоцима у свету.
„Наравно водећи рачуна о нашим стратешким приоритетима чувамо и наша стара, традиционална пријатељства и трудимо се да водимо избалансирану спољну политику која ће пре свега омогућити да српски народ на том простору опстане, очува се и сачува свој идентитет, дух и суштину“, додаје Ђурић.
Он је прокоментарисао последњу рунду бриселских преговора са Приштином о питању телекомуникација, која је била „олимпијске дужине“: трајала је од понедељак у 8,30 ујутро до сутрадан ујутро у 4,45.
Како истиче, српска делегација није дозволила да буде угрожен српски интерес када је реч о имовини „Телекома Србије“ у јужној српској покрајини, а спорна тема је било и питање пресретања телефонских разговора.
„Али оно што је несумњиво наш интерес јесте да и овај споразум буде примењен, јер ’Телеком Србија‘ има интерес да несметано ради на целој територији КиМ, да нашим грађанима тамо пружи квалитетну услугу и уђе на једно тржиште од отприлике милион корисника што би допринело укупном учинку, за нас, важне компаније“, објашњава саговорник Спутњика.
Ђурић подсећа да је споразумом на нивоу председника влада, постигнутим у августу 2015. године, употреба позивног броја решена на за Србију повољан начин у питању статуса.
То значи да би требало да буде затражен додатни позивни број, који би код Међународне телекомуникационе уније био вођен као додатни позивни број за Србију. Сличну праксу има и низ других држава у свету: Велика Британија за Фокландска острва, Кина за Тајван.
Иначе, албански мобилни оператери на Косову у овом тренутку користе позивне бројеве за Словенију и Монако.
