Београд+ 15°C
Ниш+ 13°C
Слушајте Sputnik
    Иво Висковић

    Висковић: Рот није увредио Србију

    © Фото: Youtube/RTS Oko - Zvanični kanal
    Србија
    Преузмите краћи линк
    Милош Ћурчин, Сандра Черин
    111758181

    Изјаву немачког званичника Михаела Рота о томе да Берлин подржава Србију само у случају да одлучно тежи ка чланству у ЕУ, а не ка Русији, не треба сматрати увредом, већ на њу треба гледати као на логичан процес усклађивања спољне политике Београда са политиком Брисела, сматра бивши амбасадор Србије у Немачкој Иво Висковић.

    У изјави за Спутњик Висковић каже да ни он, нити његове колеге, нису Ротово излагање на Факултету политичких наука у Београду схватили као увреду упућеној Србији.

    „Господин Рот је био врло отворен у разговору и без увијања је, као што то често немачки представници раде, рекао неке ствари, али не на такав начин да бисмо ми то схватили као увредљиво, а поготово не као нешто што је у супротности са нашом спољном политиком, односно да нас он оптужује за нешто што не стоји. Наш утисак је да Рот ни на који начин није импутирао Србији да је заузела неки став или да га има, а да не треба тако да буде. У неколико наврата је изразио разумевање за нашу позицију, али је нагласио да у процесу приступања ЕУ до пријема морамо ускладити своје ставове са заједничком спољном политиком Уније, као и да убудуће сви морају испунити све услове да би били примљени. То је искуство које је ЕУ стекла, које није плод некаквог административног или бирократског приступа људи у Бриселу, већ су сви битни политичари сагласни да се до приступања ЕУ морају испунити сви услови, а не оставити за период након приступања“, каже Висковић. 

    Он напомиње да је на његово конкретно питање о позицији Србије у преговорима са Приштином Рот рекао да се слаже да треба имати више разумевања за осетљивост тог питања и да га треба решавати постепено, корак по корак. 

    Ни дописник листа „Политика“ из Немачке Ненад Радичевић не мисли да је Михаел Рот желео да Србији пошаље неку поруку, иако је, како каже, свака таква изјава суштински нека порука властима. 

    „Изгледа да се Рот превише опустио у студентској атмосфери, те је његово излагање више личило на неформалне разговоре у којима осликава неке људе и партије које критикују однос власти према Русији, или пак неке сегменте власти које се сагледавају више као проруске. Међутим, у званичним разговорима са српским политичарима прича је сасвим другачија, а акценат се ставља на Косово, док се о формулацији односа Србије и Русије говори искључиво у правцу приближавања спољне политике Србије ка политици ЕУ“, тврди он.

    Радичевић напомиње да Немачка за сада не инсистира толико на томе да се Србија придружи санкцијама које је ЕУ увела Русији због стања у Украјини, нарочито јер у унутар саме ЕУ има земља незадовољних тренутним односом према Русији.

    „Добар део владе, пре свега Социјалдемократска партија, настоји да нађе начин да дође до својеврсног побољшања односа између Русије и ЕУ, док се демохришћани и Ангела Меркел труде да буду лоши момци. Чини ми се да играју игре доброг и лошег полицајца трудећи се да приволе Москву да направе неки договор како би се направио помак у спровођењу минског споразума што би водило ка ублажавању санкција ЕУ“, наглашава Радичевић.

    Он сматра да Немачка јесте пријатељ Србије док год је то пријатељство у складу са тим како Немачка види европске интеграције целог Балкана. 

    То значи да ће Немачка бити пријатељ Србије све док траје процес нормализације односа између Београда и Приштине, односно све док се спроводи стање на терену у коме Косово није део Србије, додаје он.

    „То су немачки циљеви и они ће тешко од тога одустати. Наравно, ту има мало маневарског простора за неки бољи положај Београда, али не превише, будући да је цео оквир већ постављен у преговарачком оквиру ЕУ са Србијом, те је све предефинисано у складу са интересима Берлина“, закључује Радичевић.

     

    Тагови:
    усклађеност, спољна политика, увреда, Михаел Рот, Иво Висковић, Немачка, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога