Поводом друге годишњице потписивања Бриселског споразума, Ђурић је за агенцију Бета изјавио да Србија доследно спроводи све договоре и обавезе проистекле из процеса техничког и политичког дијалога. Србија се нада да ће у ЕУ имати пре свега искреног партнера, који разуме потребе српског народа да за себе обезбеди минимум услова за одрживи развој, повратак и опстанак на КиМ у политичким, безбедносним, институционалним и друштвеним оквирима који би то могли да му гарантују.
„Уверени смо да и ЕУ, у којој Србија види заједничку будућност читавог региона, то разуме и увиђа. Отуда чврста приврженост српске стране темељним принципима Првог споразума и пратећим договорима о енергетици, телекомуникацијама, слободи кретања и другим питањима, као и посвећеност успостављању ЗСО у њеном пуном капацитету, те наставку дијалога“, рекао је Ђурић.
Србија је, како је објаснио, посвећена пуној примени сваког слова записаног у Првом споразуму, Плану имплементације и свим пратећим документима произашлим из досадашњег тока дијалога.
Ђурић је, међутим, упозорио да, упркос напретку који је евидентан, остаје утисак да је дијалог и даље у великој мери оптерећен негативним утицајем неколико битних околности.
На бриселски дијалог, према његовим речима, негативно утиче одступање од динамике спровођења Првог споразума, која је јасно дефинисана Планом имплементације, као и евидентан недостатак лидерства на терену од стране посредника у преговорима и других међународних мисија на КиМ, када је у питању пуна примена договореног.
Трећа претња дијалогу је, како је објаснио, стално настојање Приштине да се у свим темама које се покрећу у Бриселу укључи и питање статуса, што је у директној супротности са статусно неутралном формом преговора каква је на самом почетку дијалога договорена.
Коначно, на процес негативно утиче и недостатак јасних подстицаја за стране укључене у дијалог, а пре свега неизвесност у динамици евроинтеграција.
„Подсећам да су дух и текст постигнутог Првог споразума предвидели заједничке напоре свих укључених страна у политичком, правном, друштвеном и организационом уважавању нове реалности“, навео је Ђурић, додајући да је Србија успешно превазишла бројне тешкоће у процесу примене договореног, што се не може рећи и за привремене институције самоуправе у Приштини.
Ђурић је констатовао да је суштинска разлика у виђењу смисла и карактера Заједнице српских општина главни камен спотицања у разговорима званичног Београда и представника привремених институција у Приштини у процесу примене Првог споразума.
Иако је, према његовим речима, српска страна доследно поштовала План имплементације Првог споразума у областима прилагођавања правног оквира, интеграције полиције и правосуђа, спровођењу избора који су први пут у Скупштини и Влади ПИС у Приштини омогућили учешће легитимних представника српског народа на КиМ, привремене институције самоуправе у Приштини покушавају да избегну примену првих шест тачака Првог споразума које се односе на формирање и улогу ЗСО.
„Република Србија и српски народ на КиМ су посебно забринути због евидентног одсуства воље међународних посредника да изврше одлучујући притисак на политичку елиту у Приштини у циљу пуне имплементације ових најзначајнијих обавеза преузетих Првим споразумом о принципима који регулишу нормализацију односа“, рекао је Ђурић.
То за последицу има и ситуацију у којој међусобно подељене и својим превирањима у борби за власт и моћ заокупљене, водеће албанске политичке структуре у Приштини, суочене са нарастајућим турбуленцијама у младом и сиромаштвом фрустрираном друштву, а неспремне за свеобухватне реформе читавог друштва, кривицу сваљују на „дежурни реметилачки фактор“ — српску заједницу на КиМ.
„То је опасна ситуација у којој се индиректно подстиче додатна дискриминација и насиље над припадницима српског народа. Резултат овако негативне друштвене динамике је неспремност да се појача ангажовање на стварању предуслова и прилагођавању политичког и правног оквира за успостављање ЗСО на начин како је то предвиђено Првим споразумом“, упозорио је директор Канцеларије за КиМ.
