До нове Кубанске кризе могло би да дође за 10 до 15 година, оцењују аналитичари. Наравно да Пекинг неће инсталирати ракете на Острву слободе, зато што је то у супротности са спољном политиком, коју тренутно води Кина, али то не значи да је такав сценарио немогућ у будућности.
Противречности Кине и САД постаће главна тема светске политике, као што су односи СССР и САД били тема број један за време Хладног рата. Низ латиноамеричких држава је наклоњен сарадњи са Кином и Русијом и противи се притиску САД.
Са друге стране, америчка влада стално најављује размештање додатног наоружања и трупа у земљама у кинеском „комшилуку“. Шта ће се десити ако Кина одлучи да узврати Америци?
У овом тренутку је то бесмислено, зато што је кинески нуклеарни капацитет више него скроман. Процењује се да Кина поседује око 250 распоређених бојевих глава, али ће се у будућности тај број повећати. У прилог томе иде чињеница да Кина прави нове интерконтиненталне ракете и нове атомске подморнице, ради на новим врстама балистичких ракета.
За разлику од САД, Кина има развијену производњу балистичких ракета средњег домета ДФ-21 и ДФ-26 и крстарећих копнених ракета и није се обавезала на ограничење обима производње или обуставу размештања тих система.
Уколико САД напусте споразум о елиминисању пројектила средњег домета и започну сопствену производњу, тај процес ће трајати предуго. Уосталом, амерички пројектили ће у сваком случају коштати више него кинески.
Хоће ли САД реаговати као што су 1962. реаговале на инсталирање совјетских пројектила?
Подсећања ради, Москва је то урадила као одговор на размештање америчких ракета средњег домета у Турској. Након преговора, америчко атомско оружје било је деактивирано, Москва је пристала да повуче наоружање са Кубе и тиме је отклонила највећу претњу у близини сопствених граница. Чак и поједини амерички стручњаци сматрају резултат договора Кенедија и Хрушчова поразом САД.
