Београд+ 0°C
Ниш+ 3°C
Слушајте Sputnik
    Демонстрације на којима народ Бразила тражи оставку председнице Дилме Русеф у Порто Алегреу

    Епицентар бразилског земљотреса у Вашингтону

    © AFP 2018/ JEFFERSON BERNARDES
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Милош Ћурчин
    0 260

    Најјача земља Јужне Америке, коју данас потресају политички немири, преживљава велику економску кризу, а главни узрок томе је скандал у чијем се епицентру нашла председница Бразила Дилма Русеф.

    Комбинација унутарполитичке ситуације и спољних притисака, превасходно од стране САД, довела је до тога да је само прошле године бразилска економија ослабила за 3,8 одсто, док преко 34 милиона грађана живи у беди.

    Русефова, припадница левичарске Радничке партије, оптужена је да је нелегално манипулисала владиним рачунима током кампање за реизбор 2014. године, како би прикрила озбиљност економске ситуације. Иако је питање њеног опозива већ стигло до Сената, она и даље тврди да је процес претворен у пуч десничара током друге године њеног другог мандата.

    Међутим, према мишљењу новинара и дугогодишњег дописника из латинске Америке Борислава Лалића, то уопште није разлог због чега је започета процедура опозива бразилске председнице, већ је у питању борба између левице и деснице, као и да на све то треба додати и спољне притиске који подстичу ту борбу.

    Борислав Лалић
    Борислав Лалић

    Он тврди да је садашња власт у Бразилу, као и многим другим земљама тог континента, више левичарског карактера, иако је та левица, условно речено, националистичка, и њен основни циљ социјална правда у друштву, као и независност, односно ослобођење од притисака и туторства САД. 

    „Очигледно је да десничарске снаге у Бразилу покушавају да поврате власт и врате Бразил у стање у каквом је био пре бившег председника  Луиса Инасија Луле да Силве, као и да на томе рачунају на подршку Америке која такође жели да у што већој мери задржи свој утицај у Јужној Америци, поготову када је реч о земљи која има преко 200 милиона становника и представља једну од кључних економија света“, каже Лалић за Спутњик.

    Међутим, објашњава он, постоји и други разлог, а то је економска сарадња Бразила и Кине, будући да се последњих 20 година сарадња између те две земље веома интензивирала, а кинески инвеститори све се више окрећу Бразилу, што у великој мери не одговара Американцима и њиховом капиталу, те користе сваку прилику како би променили актуелни режим.

    Лепршава и опуштена Латинска Америка

    Јужноамерички континент се одликује веома опуштеном и лепршавом политиком, па се веома лако пронађу примери кршења закона, поготову када је реч о нелегалном трошењу буџетских средстава, објашњава Лалић одлуку вршилаца дужности председника Доњег дома бразилског парламента Валдира Марањаа да у најновијем обрту ситуације ипак одустане од поништења поступка опозива Русефове и отвори пут Сенату да изгласа импичмент.

    Према његовим речима, и претходни председник је такође био оптуживан за корупцију, иако је био најпопуларнији председник у историји Бразила. 

    „Разлози за афере ће се увек тражити, али то никада није главни разлог за политичке немире. Не верујем да ће овакав сплет околности довести до драматичних сукоба грађана, али ће свакако резултирати променама режима, иако се Бразил већ дужи низ година труди да одржи политичку стабилност, нарочито ако се узме у обзир предстојеће одржавање Олимпијаде у тој земљи, као и очување социјалног и политичког мира“, сматра Лалић.

    Где је Бразил, ту је и Венецуела… 

    Точак историје се, према Лалићу, у Јужној Америци не може вратити уназад, нити се могу променити суштина режима и друштвених односа који су на том континенту устаљени. Пре неколико деценија Латинска Америка била је позната као континент у којем су се смењивали државни удари и војни пучеви и у којим су се често дешавале америчке војне интервенције, почев од Никарагве, па све до Чилеа, каже он. 

    „Мислим да тога више не може да дође, јер у Латинској Америци више нема диктатуре и живи се далеко боље него пре. Истина је да и даље постоји велики јаз између богатих и сиромашних, али се он смањује са новим трендовима владања. Наравно, Америка је заинтересована да уплете своје прсте колико год може, пре свега због нафте и природних ресурса. Исти је случај и са Венецуелом, где то може бити још драматичније, будући да је та земља велики извозник нафте у САД“, каже Лалић.

    Међутим, промене у Белој кући и евентуалним доласком Доналда Трампа или Хилари Клинтон, спољна политика према Латинској Америци неће бити битније промењена, јер је немогуће вратити се на старо, закључује Лалић.

     

    Тагови:
    председница, опозив, политика, Борислав Лалић, Дилма Русеф, Јужна Америка, Бразил
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога