Слушајте Sputnik
    Кампања Хилари Клинтон за кандидата Демократске странке

    Зашто се „најјача сила на свету“ уплашила Русије

    © AP Photo / Andrew Harnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    3522

    Викиликсово објављивање мејлова Демократске партије покренуло је у кампањи за америчког председника праву хајку на Русију, а Хилари Клинтон тврди да је Русија главна америчка претња. Саговорници емисије #SvetSaSputnjikom кажу да је реч о предизборној игри, али и да се у светској политици више ништа не може десити без Русије.

    Тим кандидаткиње Демократске партије Хилари Клинтон као главну америчку претњу представља Русију. Истовремено, кандидат републиканаца Доналд Трамп обећава да ће ако победи успоставити нове, далеко боље америчко-руске односе. Милан Мишић, дугогодишњег дописника Политике из Америке, и Љубинка Милинчић, главна и одговорна уредница српске редакције Спутњика, слажу се у оцени да је реч о пренаглашеној предизборној реторици. Осврти на спољну политику тек су почели, јер улазимо у финиш предизборне трке, каже Мишић.

    Љубинка Милинчић - главна и одговорна уредница Спутњика
    © Sputnik /
    Љубинка Милинчић - главна и одговорна уредница Спутњика

    „Тек сада почиње главни двобој, ово до сада биле су интерне партијске утакмице у којима је највеће изненађење тзв. побуна против естаблишмента у обе партије. Кад кажемо да је Русија данас главна тема, треба да то ставимо у одређени контекст, она у овом моменту то јест, сутра ће бити нека друга, али сигуран сам да ће се Русија помињати у наредних 100 дана колико је остало до избора“, каже Мишић.

    Главна и одговорна уредница Спутњика Љубинка Милинчић сматра да Русија није главна тема америчких избора, али да је интересантна чињеница да су Американци по први пут у кампањи акценат ставили на спољну политику. 

    „Треба се запитати како то да се ’најјача сила на свету‘, која непрекидно доказује да је највећа, одједном толико уплашила Русије. Говорило се да Американце не занима спољна политика и они су се у кампањама борили за друге вредности свог друштва. Не мислим да им је Русија најважнија тема, али то је предизборна прича на коју се пецају гласачи“, оцењује Милинчићева.

    Коментаришући изјаве кандидата републиканаца Доналда Трампа који обећава нове америчко-руске односе, заједничку борбу против тероризма, па чак и признање да је Крим део Русије, дугогодишњи дописник Политике из САД Милан Мишић је рекао да не верује у велике заокрете америчке спољне политике, али и да га забрињава могућност да Трамп постане председник.

    „Пре свега због чињенице јер је реч о политичком аматеру који данас говори једно, а сутра друго. Спекулише се да је он ’московски кандидат‘ да би Русија и председник Путин били заинтересовани да он постане председник. Подсећам да се као аргументи користе његове изјаве да Крим припада Русији и да неће поштовати основни постулат НАТО-а да је напад на једну чланицу напад на све земље. Очигледно је да је НАТО полигон америчког утицаја у Европи. Не би било у руском интересу да Трамп победи, пре свега због његовог комплетног незнања и велике непознанице ко ће бити у његовом тиму“, тврди Мишић.

    Иако се слаже да су одлуке Доналда Трампа непредвидиве, Љубинка Милинчић сматра да су његове изјаве о бољој сарадњи две највеће светске силе логика сваког нормалног човека, јер је много боље бити у пријатељским односима, него у вечитом рату, макар и хладном. Ипак, сумњам да се ствари могу значајније променити, ни Обама, ни будући председник САД не могу да праве нагле заокрете и из корена мењању политику, каже Милинчићева. 

    „Мислим да ће по инерцији ова политика још неко време овако изгледати, али се надам да ће превладати здрав разум. Ни за кога, па ни за нас, не би било добро да Русија и Америка ратују. Верујем да Русија чека да види ко ће бити председник Америке и да ће од тог тренутка почети нови односи. Од седнице СБ УН на којој је говорио Путин, драстично су се изменили односи Русије и Америке. У областима где то одговара и једнима и другима, они савршено сарађују. Руси су ушли у Сирију након што су се претходно Русија и Америка договориле да то може да се деси. Ништа се више у свету не може десити без Русије у спољној политици“, закључила је Милинчићева.

    О ставу званичне Москве о нападима на Русију у кампањи за председничке изборе у Америци говорио је и професор Московског факултета за међународне односе Артјан Маљгин. Он сматра да треба озбиљно узети у разматрање предлог републиканског кандидата Доналда Трампа о савезу Русије и САД у борби против ДАЕШ-а.

    „Исту идеју пред јавност много пута до сада изнели су и руски политичари и представници руских специјалних служби, без обзира на све руско-америчке политичке несугласице и проблеме. Ипак Русија и САД остају на глобалној сцени два највећа играча у антитерористичкој коалицији. Можемо да се не слажемо са Американцима у тактици и стратегији, али једине реалне снаге које заиста могу да се супротставе међународном тероризму јесу Русија и САД. То је уосталом постало јасно свима после 11. септембра 2001. године. Ако би ново руководство САД учинило још неке додатне кораке ка приближавању ставова, одговор Москве би свакако могао бити само позитиван“, тврди професор Маљгин. 

    Он додаје да и питање признања Крима, о којем говори кандидат републиканаца, рађа одређени оптимизам, али да треба имати на уму да је могуће разматрање тог питања заправо далеко од фактичког признања да је полуострво део Русије.

     

    Тагови:
    америчка спољна политика, претње, кампања, председнички избори, НАТО, Љубинка Милинчић, Милан Мишић, Русија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога