Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    3731
    Пратите нас

    Новом председнику САД биће „ђаволски тешко“ да нађе ефикасан одговор на „дрску тактику“ Москве, пише „Форин полиси“.

    Аутори чланка наводе да су САД узнемирене „непредвидивошћу акција“ Москве.

    „Следећем америчком председнику ће у наследство остати напети односи у којима су покушаји Вашингтона да обузда Путина углавном били неуспешни“, пишу аутори.

    Они сматрају да ће у односима са Москвом наследник Барака Обаме морати да бира између неколико „непријатних и ризичних варијанти“.

    Много помирљивији став помоћи ће да се ситуација стиша на кратке стазе, али ће то на крају дати снагу Русији, сматрају аутори чланка.

    Са друге стране, мало „грабљивији“ приступ, као оног кога се придржава амерички председничка кандидаткиња Демократске партије Хилари Клинтон, повећаће ризик од ескалације сукоба све до „војног сукоба у Сирији и Балтичком мору“.

    У чланку се спомиње недавна одлука Русије да се повуче из споразума са САД о рециклажи плутонијума, као и пребацивање ракетних система „Искандер М“ у Калињинград. Према изјави руског Министарства одбране, овај корак је направљен у оквиру борбене обуке ракетних снага.

    Што се тиче договора о рециклажи плутонијума, Владимир Путин је још у априлу рекао да САД не испуњавају своје обавезе о уништавању плутонијума.

    Било како било, аутори сматрају да ове мере значе да руски председник демонстрира силу своје земље „на нови и често непредвидиви начин“.

    Западне дипломате сматрају одлуку Русије да обустави споразум о плутонијуму потписан 2000. године као „алармантан начин понашања“. А размештање „Искандера“, према речима једног од представника Обамине администрације, „доводи у сумњу посвећеност Русије разоружању“.

    Обамина администрација покушала је да се држи златне средине између „компромиса и конфронтације“, тврде аутори. У оквиру ове политике одлучено је да се уведу санкције због украјинског сукоба.

    Истовремено је политика рестриктивних мера довела до поделе унутар Европе, али није имала никакав утицај на Русију, истиче се у чланку.

    Након што је Русија подржала Башара ел Асада у Сирији, амерички законодавци говорили су о увођењу зоне забране летења у тој земљи. Шеф Комитета америчког Генералштаба генерал Џозеф Данфорд је као одговор на овај предлог истакао да би то значило рат са Русијом и Сиријом.

    Међутим, Хилари Клинтон је током своје предизборне кампање говорила о потреби „зоне забране летења“, а ниједном није изнела могуће последице овог корака.

    Кремљ ће, вероватно, схватити увођење „зоне забране летења“ као претњу, посебно узимајући у обзир дешавања у Либији 2011. године. Клинтонова је тада као државни секретар, уверавала Москву да САД не намеравају да промене режим у тој земљи и збаце лидера Муамера ел Гадафија.

    Међутим, ваздушне снаге НАТО-а помогле су локалним побуњеницима да га свргну и убију. Убрзо након тога, на мрежама се појавио видео-снимак на којем Клинтонова, коментаришући операцију у Либији на једној америчкој телевизији, говори: „Дошли смо, видели смо, он је умро“, након чега се смејала.

    „Постоји јако осећање да улазимо у веома проблематичну и опасну фазу у овим билатералним односима, рекла је бивша званичница Пентагона и саветница Хилари Клинтон, Џулијана Смит. Следећи председник мораће да учини тежак стратешки избор“.

    Тагови:
    плутонијум, обуздавање, билатерални односи
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога