Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    0 15
    Пратите нас

    Председнички избори у САД су једни од најпрљавијих у историји те земље, што и не чуди, поготову ако се у обзир узме колико се кандидати међусобно разликују.

    Са једне стране ту је Доналд Трамп, републиканац, кандидат који је страначке предизборе прошао са највећим антирејтингом у историји америчких избора, будући да је 60 одсто бирача за њега везивало негативна осећања, док са друге имамо Хилари Клинтон, кандидаткињу демократа, са антирејтингом од око 10 одсто.

    Све то говори о томе да Американци на изборима неће гласати за оног ко је бољи, већ за „мање зло“.

    Управо су се из тог разлога стручњаци за односе са јавношћу одлучили да борбу воде методом „пљувачине“, због чега је и цела кампања добила ноту невероватне прљавштине.

    Тексашка побуна

    Позитивних примера раста рејтинга није било много за време трајања кампање, свега неколико, и то са обе стране трибине. Трамп је то учинио за време Републиканске конвенције у Кливленду средином јула, када је успео да подигне рејтинг за четири одсто, и последњи пут у целој кампањи претекао своју супарницу.

    Међутим, на дугорочном плану, конвенција ипак није толико позитивно утицала на Трампов рејтинг, с обзиром на то да други кандидат републиканаца Тед Круз није желео да званично подржи Трампа.

    Упркос критикама осталих чланова партије, Круз није желео да промени своје мишљење, што је резултирало великим унутарстраначким потресима.

    Сандерс није подбацио

    За разлику од Трампа, Хилари Клинтон успела је да очува мир унутар своје куће, док је конвенција демократа крајем јула изгледала као консолидација партије.

    Многи су се питали хоће ли противник Клинтонове Берни Сандерс одржати реч након страначких предизбора и пружити јој подршку. Међутим, упркос скандалима са мејловима Демократске странке, он је испунио обећање и позвао милионе „сандерсоваца“ да својим гласом подрже Клинтонову.

    „Нама је потребно руководство које ће побољшати квалитет живота наших радника, младих и старијих грађана, сиромашних и болесних. Нама је потребно руководство које ће ујединити народ, како бисмо били јачи. Није нам потребна власт која ће вређати Латиноамериканце, Мексиканце, муслимане, Афроамериканце, жене и ветеране“, рекао је својевремено Сандерс.

    На ногама до краја

    Клацкалица се наставила све до 11. септембра, када је Клинтонова према подацима анкета имала 46 одсто, док је Трамп уживао 42,9 процената подршке гласача.

    Међутим, ту се она срушила — и то буквално. Клинтоновој је позлило на церемонији сећања на жртве терористичког напада 11. септембра 2001. године, након чега ју је обезбеђење сместило у ауто и одвезло са скупа.

    Из партије је убрзо било саопштено да је Клинтоновој позлило због упале плућа, иако су многи сумњали да је у питању далеко озбиљнији здравствени проблем који ће онемогућити кандидаткињи да у наредне четири године испуњава обавезе председника САД.

    Ту ситуацију су републиканци искористили како би повећали свој рејтинг, а велика галама се дигла и око могућности замене кандидата из редова демократа, што је довело до новог изједначења у рејтинзима — 44,9 за Клинтонову и 43,9 одсто за Трампа.

    Разговори прса у прса

    За наредни пад рејтинга републиканаца одговоран је сам Трамп, с обзиром на то да се није довољно припремио за прву дебату са Клинтоновом која је била одржана 14. октобра.

    Због катастрофалног пораза у том дуелу, његов рејтинг је са 45 одсто пао на 41,4, а Клинтонова је то искористила и напала Трампа на свим фронтовима.

    Иако је то био тежак ударац на Трампову кампању, најгоре је тек предстојало. Убрзо су процурили снимци на којима су забележени разговори у којима Трамп на погрдан начин говори о женама. Иако то можда и није страшно за један разговор у „свлачионици“ или уз криглу пива са другарима, скандал је узео маха, а сами републиканци су оптужили свог кандидата да је прекршио све вредности странке и кренули редом да му ускраћују подршку.

    Мејлови поравнали клацкалицу

    Пред крај октобра чинило се као да је све готово, међутим одлуком ФБИ да се обнови истрага о мејловима Клинтонове поново су унели пометњу међу гласаче.

    „Чудно је што таква информација излази непосредно пред изборе. У питању је преседан, и због тога је неопходно поставити многа питања“, рекла је Клинтонова тада.

    Још увек није утврђен мотив због чега је ФБИ донео такву одлуку — или је Биро желео да испуни своју обавезу, или је Клинтонова можда заиста прекршила закон.

    Било како било, то је утицало на америчке гласаче који су се опет запитали који од два кандидата представља мање зло — радикални Трамп или Клинтонова, која ће можда и пре инаугурације отићи иза решетака.

    Тагови:
    клацкалица, председнички избори у САД, Доналд Трамп, Хилари Клинтон
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога