Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    0 53
    Пратите нас

    Рат и насиље, које се последично јавља, беда, незнање, принудне удаје малолетница — део су мрачне свакодневице у данашњем Авганистану за већину жена. Ово је прича пацијенткиња једне од психијатријских установа, тачније прихватилишта за жртве рата у предграђу Кабула.

    Ове жене се само овде могу осећати како-тако безбедно. Ситуација се разликује од провинције до провинције, али не много.

    Узмимо, на пример провинцију Забул, говори за Спутњик Назифа Џалали, локална активисткиња за људска права.

    „Услови живота су у складу са чињеницом да ни мушкарци ни жене не знају која су њихова права, и сходно томе не знају да се за одређене проблеме могу обратити одређеним судским инстанцама. Разлог за то су немаштина, незнање, лош животни стандард, а све то заједно доводи до насиља, забране девојчицама да се школују и њихово присилно удавање. Влада се оглушује на гласове становница провинције Забул, без обзира на то колико неке од њих активно покушавају да пробију овај зачарани круг“, прича Назифа Џалали.

    Пари је рођена у провинцији Забул, али већ неколико месеци живи у прихватилишту за жртве у Кабулу. Склања лице на молбу да је фотографишемо и љубазно одбија.

    Јасно је да јој је тешко и мучно да говори, али у једном даху каже новинару Спутњика:

    „Постала сам жртва насиља још као дете, када су ме насилно удали за много старијег човека. Моја порука влади и Авганистанцима уопште је да се забрани ова традиција, јер је то дивљаштво. Дајте да будемо људи, а не звери“.

    Порука властима није увек усмена. Неке жене чак и сликају, цртају оно што их мучи, што тишти њихове напаћене душе. Неке се труде да њихова сликовна порука буде што шаренија, како би је приметили.

    Своју причу са новинаром Спутњика поделила је Махназ из провинције Баглан. Рат је нарушио здравље њеног мужа.

    „Мој муж је умро од рака, а ја сам остала сама са две кћерке. Нисам могла да нађем нормалан посао, јер су ме разни људи малтретирали, исмејавали, приписивали ми туђе грехе“, каже Махназ.

    Махназ моли своје суграђане и власт да озбиљно схвате све оно што се дешава у земљи и да узму у обзир различите прилике у којима су се нашле различите породице и дају им могућност да преживе.

    „Ми не желимо да будемо несрећни, не тражимо самилост или сажаљење, ми бисмо хтеле да живимо као нормални људи. Сада смо само у ситуацији да просимо, живимо од милостиње по улицама“, напомиње она.

    После ручка ове жене су изашле у двориште и пустиле неколико белих голубица да одлете. Са надом да ће завладати мир.

     

    Тагови:
    насиље над женама, положај, жене, Авганистан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога