Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 910
    Пратите нас

    Доналд Трамп је у својој предизборној кампањи искористио пуну снагу интернета и друштвених мрежа, што га је, између осталог, одвело до победе. Међутим, оно што се у јавности мање зна јесте то да иза тог тријумфа стоји „човек из сенке“ — Бред Парскал, марктиншки стратег из Сан Антонија који је водио дигиталне снаге у кампањи у „Пројекту Аламо“.

    У жестокој трци за председника државе кандидати нису штедели. Према неким подацима, Хилари Клинтон је на рад са интернет ресурсима потрошила 3,1 милиона долара, а Трамп, кога су многи сматрали аутсајдером, скоро пет пута више — 14, 2 милиона долара. Те паре је од Трампа узела једна једина фирма — „Џајлс Парскал“, која је у власништву Парскала.  

    Четрдесетогодишњи Парскал се подигао из нижих слојева друштва и нашао се у Трамповом окружењу након што је показао спремност да служи интересима његове породице.

    У Трампов тим је ушао пре шест година, када му је понуђено да направи сајт за компанију „Трамп интернешенел риaлти". Договор је склопљен за, како су сматрали водећи људи Трампове компаније, мизерних 10.000 долара, али тај посао и послови који су уследили омогућили су Парскалу отвори своју агенцију и заради милионе.

    Заједно са Парскалом, на осмишљавању дигиталне операције и припремању терена радио је и Трампов зет Џеред Кушнер, који је дискретно постао један од најближих саветника свог таста.

    ​Тридесетпетогодишњи милионер ожењен је Трамповом ћерком Иванком Трамп, нерадо се појављује пред камерама и углавном, како тврде медији, „оперише иза кулиса“. Кушнер се бави  некретнинама и власник је листа „Њујорк обзервер“.

    Кушнер је у амбициозну дигиталну операцију — „Пројекат Аламо“ укључио и људе из Силицијумске долине — тихе присталице Трампа и стручњаке за дигитални маркетинг.

    Неки амерички медији чак Кушнеру приписују заслуге за дигиталну операцију која је његовом тасту помогла да добије изборе, а наводно он је припремио и терен за велику акцију прикупљања новца и на друштвеним мрежама. Парскал је све то спровео у дело.

    Он је кориснике Фејсбука и интернета бомбардовао саопштењима и правио базе података. Уочи избора „трамповци“ су рачунали да ће имати 12-14 милиона адреса електронске поште и других информација, укључујући податке кредитних картица људи, који су давали мање донације на председничку кампању републиканца.

    Када је у јуну Трампов тим послао прве мејлове људима, већина тих писама је завршила у „спаму“. Али упркос томе, за прве две недеље скупљено је 40 милиона долара.

    Према неким извештајима, Трампов тим, који је имао више од 100 људи, трошио је недељно 100.000 долара на истраживања јавног мнења и разне анкете, чији су резултати упорно показивали једно те исто — Трамп губи од Клинтонове.

    ​Али за разлику од класичних испитивања јавног мнења, Трампов „дигитални гуру“ је добијао резултате веома брзо и имао је јасну слику о томе на које бираче треба да преусмери своје напоре. Чак 13,5 милиона бирача у 16 америчких држава били су у категорији „неопредељених“, али је све указивало на то да их је могуће придобити.

    Сарадници Трамповог центра, а међу њима је било и оних који су радили на „брегзиту“ у Лондону на страни евроскептика, тврдили су да су били у могућности да изолују оне бираче који не желе да подрже Трампа и стога су одбијали да учествују у анкетама.

    Такође, Трампов тим је направио специјалан програм Bаttleground Optimizer Path To Victory, како би непрестано пратио ситуацију у државама и податке који су од пресудне важности за добијање победничких 270 гласова.

    Они су радили на томе да оне који нагињу Трампу претворе у ватрену подршку републиканском кандидату, а у исто време настојали су да обесхрабре оне који пружају подршку Хилари Клинтон. На удару су биле три групе потенцијалног електората Клинтонове:  бели-либерали идеалисти, младе жене и Aфроамериканци.

    На прве је требало да утиче скандал са мејловима Клинтонове, на друге — жене који су оптуживале Била Клинтона за сексуално узнемиравање, а на треће изјаве Клинтонове из 1996. године када је вређала Aфоамериканце, називајући их погрдним именима.

    Обично политичари за време предизборних кампања троше милионе да би сазнали више о  интересовањима својих потенцијалних бирача, али Трамп се у овом случају обраћао бирачима противника.   

    ​Ипак, тим је нашао начин и како да се на Фејсбуку приближи Трамповим присталицама и да не дозволи да промене мишљење или да се смањи њихово интересовање чак и након избора. Уложио је два милиона долара у рекламу на Фејсбуку, а за добијање аналитичких података користио је  „Бранд лифт“, помоћу којег је оцењивао ефекат рекламне стратегије и пратио ко реагује на спотове са Трампом или ко му даје подршку (могао је да одреди пол, узраст и друге карактеристике публике).

    Трамп је победио, а Парскал је добио признање као један од најбољих у свом занату.

    „Мене је увек изненађивало што се политичари према технологијама односе као према нечему мистичном, а то су обични инструменти који се користе и у комерцијалној сфери“, изјавио је Паскал, који је Трампа одвео до победе.

     

    Тагови:
    Трамп, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога