За резолуцију су гласала 122 члана Генералне скупштине, против је гласало 13 чланова, док је 36 чланова било уздржано. Иницијатор одржавања седнице и аутор нацрта резолуције је Канада.
Документ „захтева хитан и потпуни прекид свих напада на цивиле и цивилне објекте“, као и „хитан прекид свих опсада у Сирији, укључујући Алеп“.
Резолуција, такође, „захтева хитан прекид борбених дејстава“ и да се хуманитарним агенцијама омогући да „брзо, безбедно, непрекидно и без препрека“ раде на целој територији Сирије.
Стални представник Русије при Уједињеним нацијама Виталиј Чуркин је још пре гласања изјавио да неће подржати нацрт резолуције. Он је навео да документ има озбиљне недостатке. Пре свега, „нетачно су одређени разлози настанка и развоја сукоба у Сирији и оптужбе се упућују на рачун власти земље“.
Он је, такође, нагласио да у тексту „није прецизно указано да прекид борбених дејстава не може да важи за терористе“, не спомиње се кључни проблем раздвајања терориста од умерене наоружане опозиције и „не узима се у обзир најновија динамика у Алепу“.
Стална представница САД при УН Саманта Пауер сматра да гласање у УН треба да заустави покољ.
„Ово је гласање за заштиту основних принципа деловања држава, чак и у рату, и гласање за обезбеђивање хране, лекова и безбедности становништву у источном Алепу које то нема“, изјавила је она.
Стални представник Канаде при УН Марк Андре Бланшар рекао је да је нацрт резолуције подсећање на то да животи људи у Сирији треба да буду „највиши приоритет“.
Раније ове седмице Савет безбедности УН није успео да усвоји резолуцију о успостављању седмодневног прекида ватре у Алепу, где последњих недеља сиријска војска и одреди устаника потискују терористе. Ослобођено је више од 90 одсто територије источног дела града. Против резолуције биле су две сталне чланице Савета безбедности УН — Русија и Кина.
Резолуције Генералне скупштине УН, за разлику од резолуција Савета безбедности УН, нису правно обавезујуће.
